Delo

Р А ф А Е Л 221 Севера у Перуђи, открива високо схваћеном комиозицијом све* титеља, који поврх облака и носађепи на престоле образују свечану свиту Сиаеитељеву, добре утицаје фиорептинских мајстора и фра Вартоломеа. Фреска представља обожав?иве „Свете Гројице", али је данас јако порабоћена. Горљи, завршни члан композиције — лик Саваота — ишчезао Је сасвим, а дољу је половину сам сликар оставио неупотребљену. Празнину испуни доцннје Перуђино нпзом светитељских фнгура. — Нстотако јак утицај фиорентинске школе у правцу веће реалистичности и тачнијег схватаља Природе одаје слика „Св. Ђорђа убија ажда$у“, рађена 1506 по наруџбини умбријскога херцега Гвидобалда за енглеског краља Хенрнка VII, а данас се налази у петроградском Еремптажу. Од 1506—1508 .ствара Рафаел Санцио своје прве праве, велике мадоне. Какву улогу пгра мати Божјега Снпа у сликарској каријери његовој — свима нам је више-мање познато. 0 томе ће бити од сад и онако чешће говора. Главно је за сад знати, да тежиште Рафаелове фиорентинске делатности почнва у чаробно лепом нриказу Богородице с Младенцем, која се прзи пут на фиорентннском земљишту опако непролазно пролепшала.1 Она се ту, на тој реалистичној грудп, ослободила верско-саљаличке званичпости умбријске школе — сетите се Мадоне 8о11у, Конестабиле п берлинске мадоне — и иочела биватн мајка и грађанка у најбољем смислу. Чисто људска расположеља обузимају сада и њу, као и сваку другу мајку, веселу кад јој је чедо здраво и раздрагано, брижну и перасположену кад га нешто заболи. Па и само дете поста под небом фнорептпнским друкчије. Изгледа као да се и оно поред мајке разгалило, и видевши је веселу, брже-боље нронесташило. То није више умбријски стар-мали младенац, који се већ од сада спрема за судију света, него дете игре жељно, весели шипарчић међ веселим'вршљацпма. У Фиоренци је Рафаел првп нут потпуно осетио сву лепоту и чар стварности, онога што пас окружује, из чега је цео наш журни и хујави, али ипак по некад тако лепи жпвот нзаткан. Ту се он, као што пекад чинише бесмртнн класични мајстори, навпкао да најсавршенију људску лепоту сматра средством за приказ божанствепога. Нашто 1 Впд. Кнакфусофу монографпју о Рафаелу, 1896. Стр. 19—22.