Delo

Г А Ф А Е л 223 та насликана љубав — љубав опе мајке, која је родила једнога бога. Сличан је однојз и на „Мадони ив дома Орлеан“ (својина херцега од Омала), само с том разликом што су ликови овде пренесени у скровпу осаму једне собе, да се ту срећна мајка на тенане пошали с голишавнм нрвенцем, који се малочас пробудпо и тражи да буде подојен. — „Мадопа иа куће Колона“, у берлинском музеју, смештена је попово под ведро небо и у бујан предео. Опа је постала пред сам одлазак Рафаелов из Фиоренце и мада није у бојепом погледу сасвим свршена, нпак је драж њене уметничке замисли цела ту. Опа има у толико сличности са старијим сликама, тј. Рафаеловпм умбријским богородицама, што и ова мадона држи молитвенпк у руци. Али једар и наочит дечкић нема пнчега више од умбрнјских младенаца. Док они с мајчинога крила свечапо управљају очи к небу, дотле се овај разиграо на њему и узнемирује мајку при молитви. А мајка — обавезни умбрпјски огртач, којп јој скрива облике, такође недостаје — штаје знала да ради: окренула се и управила на њ поглед пун матерпнске среће. (Наставиће се) Д-р Божидар С. Николајевић