Delo

II Л А В И 227 Ј1еон се стресе и погледа на спортисту нреперажено и ужаснуто. Он, човек рафупиран, привржепик великосветских манира, осетио је овај испад Машковскога као шамар. Поцрвене, затим пребледе, пређе руком нреко чела, и једном фином фразом започе разговор са снахом. — Варате се, графе! — одговори барон. — Остатак вечера желео бих да проведем на зеленом иољу, у друштву четири краља, њпхових жена и пажева. — Бакарат!1 Живео! ви имате диван предлог, г. бароне! узвикну г-ђица Лавинија. — Изо, иди види јели кнегиња већ отишла у своје одаје. Сило, столове и карте! Кнеже, молпм за руку. Играћемо до зоре. То ће ме подсетити на Визбаден и Хамбург. — А11 Г1§'ћ1! — додаде Машковски. — Хоћете ли нам ви правити друштво? —упита Леон снаху. — Као твој партнер врло радо. — Ви сте узор милосрђа. Г-ђица Лавинија, извештена од сестричине да је домаћица већ одавна отишла да спава, енергично предузе команду. Спазивши карте у великој сали, викну на слуге: — У кабипет за пушење с тим! Леон скочи пренеражен. — Тетка! — рече — зар у кабинет за господу? Нема смисла. — А зашто, молим? — Али, тетка! Тамо даме не могу бити! При картању! Јамачно не иознајете Машковскога и ујака кад се развеселе? — Ха, ха! Како си наиван! То ме баш и привлачи. Знам ја већ ноћи нри картању. Мушкарци су веома занимљиви, кад почну ћеретати. Шта, зар ннсп пграо бакарата у иностранству? — Напротив, али тамо није било ни моје тетке, нп снахе, питп сестре. — Али су биле тетке и снахе других. Уосталом, Нзу ћемо отправити да спава. Ћути, Леоне, и слуша.ј мој добри савет. И остави га на сред сале н отрча. — Узалуд сам се борио с тетком око места, где ће.мо се игратн — забринуто је објашњавао снасн. — Бојнм се, да дамама не буде непрпјатпо у друштву веселе господе. Пр. 1 Врста пгре карата. 15*