Delo

234 д е л о — 0! Алфред је био бољи од тебе! — рече сузних очнју„ извлачећи руку испод његове мишице. — Јамачно, слушао сам то врло често у живогу — одговори потпуно миран, идући даље поред ње. — Они ће ме, дакле, приморати на брак, је ли? —упита тужно. — Неће они, већ ћеш се сама приморати. МоМевзе оћП^е, драга моја. Од правила нико не одступа, а да не буде смешан. Ти не можеш изменити поредак у свету, него ћеш се, као и сви, покорити. — Онда је поМеззе аћИ^е ништавна ствар. — Не, то је поштовање традиција и конвенционализма. Немој, драга моја, да будеш тужна, Машковски није гори од осталих, и има све особине које треба да има добар муж. Могла би да наиђеш на куд и камо горег. — Али ја га не волим! Он ми је одвратан! — понављала је Нза кроз плач. — Ја ћу му то рећи! — Надам се да ћеш се опоменути, ко си ти, откуд водиш порекло, и да ћеш се застидети од бескорисног скандала! Ако мати одговори, да цристаје, ти ћеш онда морати поштовати њену озбиљност, њену вољу и домаће традицнје. Нза погледа у хладно и непомично лице његово. Следи јој се крв у жилама, стеже јој срце неизмерна туга. Осетила је, да је изгубљена, осуђена, кажњена, мртва. У том тренутку изиђе из побочне алеје тетка Лавинија. — Шта радите ви? Иза нлаче, а мој вптез изгледа као проповедник методиста ћ Шта је било? — Ах, тетка, хоће да ме удаду за Машковског! — Прошапта очајно кнегињица. — Није могуће! Шта? Већ ти изјавио? Сам? Како је то било? испричај нам. ^ие11е 1агсе! — Његова је мати писала мами. — Тако, родитељи да те заведу!—рече тетка. — Оћ! сре с'ез! оиШ — Али, тетка! Такве се ствари у нас увек тако свршавају! — упаде кнез Леон. — У старим документима нашао сам иетпаест—шеснаест писма сличне садржине. — гПепз! Читао си старе листине? Да ннсу то биле реколеције за снажење у вери? 1 Секта, коју је у Кпглеској основао \\те81еу иа почетку осамнаестог века.. Пр.