Delo

'236 Д Е Л 0 Извини се снаји и оде. На знак материн ишла је и Иза бледа као смрт. У кабинету седоше сви; настаде ћутање. Мати, седећи на фотељи за писаћим столом, прегледала је своје беле као алабастер руке, увијене чипкама. Иза је сва дрхтала и мењала се у лицу. Кнез Леон, чупкајући брчиће, очекивао је шта ће наступити. Најзад на писаћем столу зашушта хартија. — Јуче сам добила писмо од графице Зимбрам-Машковске, у коме проси моју кћер за свог сина. Позвала сам вас да удесимо одговор... Мислнм — обрати се сину — да немаш ништа против овог предлога и да ћеш пристати. — Немам ништа. Само налазим да ни предлог нити пристанак на њега нису дошли у згодан за то тренутак; јер нас је тако склро задесила ова несрећа. Кнегнњи се није свидела примедба, јер је била тачна а нпје је она изнела. Приметила је у том тренутку да је учинила погрешку и у таким случајевима постајала је још већи деспота него што је иначе. Погледа оштро у сина. — Ја не налазим, да. је тренутак незгодан и нисам питала за то. Против Машковског немаш ништа, дакле? — Ништа. —■ одговори још упореније, — Истина, по роду су нешто нижи од нас, али женскиње може често и да се спушта. Иза ће нам отићи из Холше. — Мамо, ја бих тако радо још остала у нашој кући прошапта девојка. Мати је само немо погледа и продужи, обраћајући се сину: — Имања имамо довољно. II кад дамо уз Изу један део као мираз, ипак ће остати доста за нас. Зато дајем у моје и твоје име пристанак на тај брак, с тим, да свадба буде другог фебруара у Паризу, куда ћемо ускоро отпутовати ради принреме. Због жалости, весеље ћемо провести у кругу сродника... Ово је то писмо! И иружи се за табак с грбом и свечано га прочита у дубокој тишини. Иза чак пије ни смела гласно јецатп. Прочитавши писмо, мету га у куверту п зазвони. — Ово ћеш иредати надзорнику коњушнице — рече слузи, који уђе, — с наредбом, да одмах преда графици Машковској У Забужу.