Delo

246 Д Е Л 0 Када су велике силе, на Берлинском Конгресу, хтјеле да уреде односе и судбину малих балканских народа и када су, по својој вољи, дијелиле бемље, могле су замишљати, да су за много врамена створиле равнотежу по формули лорда Биконсфилда. Политичари мучили су се, да располажу будућношћу, али је живот много јачи од њихових рачуна, те је реалност изиграла њихове комбинације.|У Берлину углављивало се само оно, што је било у интересу великих сила и што је могло изједначити њихове амбиције. Тада су • политичари нагађали, да Бугарска, која је створена 1878. године, неће моћи бити друго, него као нека[врста нродужења руске силе, као што се ни Србија неће моћи отети Аустрији и Угарској, с којима је у непрестаном додиру. „Ја сам Рус у Софији, а Аустријанац у Биограду“, говорио је Бизмарк. Мале државе, и сувише слабе, а да се саме узмогну одбранити од навале Турске, мораће да буду под заштитом великих сила; живјеће од мплости Европе и како им она буде допуштала. Енглези бојали су се, да велика Бугарска из св. Стефанског уговора не постане предстража Русије према Цариграду. Нијемци, напротив, надали су се, да ће Србија бити главна тачка за план Бтап^ пасћ 0з1еп према Егејском мору Али, ни један ни други нијесу замишљали ни за Бугарску ни за Србију, да постану потпуно нвтономне и независне. Велике силе на' скоро су се увјериле, да не може бити трајпог мира међу народима, кад њихови односи нијесу уређени по њиховим жељама л потребама. Непотпуно ослобођење балкапских народа, којим се ишло за тим, да их испод турског јарма пренесу под европски јарам, уродило је познијим кобннм заплетајима. Тако је и морало бити. Крње државе, које су створене на Балканском Полуострову./морале су настојати да к себи привуку племена, која су им сродна или по раси или ио историји. Русија и Аустрија, ако су рачунале на осјећаје захвалности, само да могу држати под својим упливом мале државе балканске, у велике су се иревариле. II код народа и код поједини лица захвалност, за добро које он вели да је учинио, неће добити друго, него незахвалност. Балкански народи били су захвални за услуге, које су им, у нстину, учињене. Крвне свезе, успомене на заједничко "ратовање и једипство вијере створише свезу, искрену и отворену, без утицаја мннпстара и дипломата. Алп, била ја природна иошљедица, да су се ови народи, којп су тек били добнли потпуну полнгичку не-