Delo

X Р 0 Н И К А 247 зависност, највећом спагом успротивнли полу-вазалству, које им се хтјело наметнути. Бпла је прнродна еволуција, да ојачају и истакну своју индивидуалност и да настоје к себи привући елементе исте крви и исте расе. Овај двоструки смјер уиравља историјомБалканског Полуострова од#Берлинског Уговора. Начело народности, које је подигла и истакнула Француска Револуција, ннје још испуљено на Истоку. Од Беча до Босфора није још уређена Европа. Она је у радњи и револуцији, да постане нова Европа. С једне стране, народпости настоје, да се прикупе п учврсте као јаке јединице; с друге стране, велике силе, ради својих личних рачуна и раДи непријатељетва једних иротив других, утркују се по Балканском Полуострову и настоје да испуне своје амбиције. Зна се, како је Бугарска, мало година послује 1878., сама по себи анектовала Источну Румелију и како се ослободнла протекције Русије. Пошљедних мјесеца гледамо у Србији еволуцију нсте врсте. Под копренбм економског сиора са АустроУгарском, повела се политичка борба. Србија је исписала нову страницу у историји еманциповања словенских иарода на Балкану. За живот појединих држава није довољно уписати њихову егзистенцнју у међународне уговоре. Дфеба још, да њихов организам може живјети, да се може бранити и да се може развијати. Берлински конгрес, тешући Србију, каква је сада, врло је зло удесио њену борбу за опстанак. Нема у. Европи земаља, којима је положај тако тежак. Србија се ни са које стране не приблпжава мору. Да дође у свезу са осталим свијетом, Србија, мора да иде преко туђих земаља. Са стране Јадранског мора нема никакве жељезиичке свезе, него огромиа брда, днвљу Арбанију п Босну п Херцеговину у аустро-угарским рукама. Да се споји са Црном Гором, гдје живи исти народ, треба да нређе, без пута и жељезнпце, Новопазарскп Сапџак, гдје Аустро-Угарска држи своју војску. На јужној странн, према Егејском мору, салази жељезница пут Солуна преко Ниша н Скопља. То је Србпји најближи пут до мора. Али и то је далеко. Жељезннца иде нреко Македоније, гдје нема ннкакве сигурностп за живот. Та жељезница, на турском земљишту, влаштина је друштва, чпје су главнице и управа у аустрнјским рукама. На истоку је Дунав, који је међународан н неутралан. Ту су п жељезнице, бугарске н румунске. Све то води у далеко Црно