Delo

248 Д Е Л 0 Море. Србија нема, ни са које стране, природних граница. Има главни град, који је на домаку туђим топовима. Њено земљиште ни из далека не обухвата све предјеле српске. Повише свега тога, на сјеверу су јој сусједи, који не воле Србију. Према таквом положају, чињело би се, е је природно, да је Србија морала тражити код Аустро-Угарске ослон за своју политику и економску помоћ, која јој је неопходно потребита за њен живот. Више дунавска, него ли балканска држава, Ср* бија се обраћала сјеверу, а није гледала на југ. Она је налазила продају својих производа у градовима Аустрије и Угарске.. Али је све то скупо плаћала својим одвисношћу од Беча и Буднмпешге. Ирије садашњег спора, Аустро-Угарска дозвољавала је производима Србије минималну царину. Србија је од тога имала економских користи, а Аустро-Угарска политичких. Сав производ Србије, са врло малим изузетцима, преко Дунава и Саве иродавао се по добрнм цјенама. Србија је према таквој ауетро-угарској влади била предусретљива, што јој је било потребито у почетку њеног независног жнвота, алијебило погибељи да сасвим задријема у њеном нолитичком и народносном развитку. Бечка вада могла је тада зауставити сваки политички рад у Београду. Није јој требало за то да мобилизује батаљоне војннка. Било јој је довољно да мобилизује своје марвене љекаре. Под изговором кужних болести, забранио би се увоз блага Србпје у Аустро-Угарску. Сваки политички рад у Београду, који није био по вољи Бечу, убијао би се економским репресалијама, којима Србија није могла да одоли. Такав царински рат примјењивала је аустријска полптика, да одржи под својом власти краљевину Обреновића. Није допуштала Србији, да буде нотпуно неодвисна. Била је у пола вазална АустроУгарској. Бечки Балплац имао је великог утицаја у сваки полнтички посао Србије. Аустро-Угарска натјерала је 1885. год. Србију, да зарати против Бугарске. Тај рат створио је жалосни антагонизам између два братска народа. Аустро-Угарска најпослије зауставила је нродирање побједиоца у том рату. Кра-1 љеви и мннистри владали су према жељама и потребама АустроУгарске. Или повцем или страхом успјевали су аустро-угарски агенти. Они су закрвавили присташе Обреновића са иристашама Карађорђевића. Аустро-угарска полптика подржавала је и помагала је обје дипастпје. Она је знала да буни синове против родитеља и да обара мнннстре. Побјеђени налазили су заштите