Delo

88 Д Е Л 0 — Бубе и гримасе имају велику вредност, и драже — рече ујак и насмеја се. — Ви очевидно волпте послушне овчице, г. графе — додаде барон. — Не, не волим, али дресура, господо, то је основ, то је прва и последња заповест божја. Ко тога нема, с њим не улазн у ергелу. Прн укрштању раса мане би се, мало по мало, изгубиле, а природне врлине добиле би праву вредпост своју. Зар ви још нисте убили ту кобилу, кнеже? — окрете се ујаку, којијезевао од досаде. — Још иисам, г. графе. Оставио сам ту ствар на вољу Леону. — Оригинална стрпљивост! Али ми дошло да је купим — наравно пре егзекуције. — Племкнњу... без дресуре! — насмеја му се барон. — Само за ергелу, ради укрштања раса. Кнез Холшански се мало помаче на столици. — Надао сам се, г. графе, да ћете ми испричати, како је текао тај трагичан догађај — рече тихо. — Па то и чиним. У почетку сам присуствовао. Алфреду се увртело у главу, да на тој кобили дође у ваш Чартомљ. Коњушар је неколико пута ишао па њој; да би је мало укротили, одведу је у мочар иза Холше, и кадје била сва у белој пени, и сапи јој се пушиле, доведу је до ходника. — Махни се, човече — викнем ја — није је хт-ео јахати ни.један џокеј енглескн, а сад ти хоћеш! Али је Алфред био као пијан. — Ниси, велн, никад видео чврстину Холшанског Кентаура, за то гледај! — и скочи у седло. Ја заклонпх очи од ужаса! Како је рђаве манире имала та кобила, господо, то је страшно; то није коњ, већ звер! — II убила га? — потмуло упита кнез Леон. — Нросто измрцварила! — рече ујак, и згрози се. Коњушар је видео, како је то било. Иза рова у близини позната вам по предању два крста, на завојицп, занела је јадиог Алфреда у страну према такође познатом вам имању племића Суморока. Е п П п — с е 1 а V о и в р о г 1 е ш а 1 ћ е и г, с е п о ш! Алфред је пао с кобиле и вукао се за њом, не могући да извуче ноге из узенгпја. Кад су га спасли, главе на њему није било, већ само крвав труп.