Delo

II Л А В II 89 Кнез Леон дубоко обори главу н ћуташе. Осталн такође не реметише тишиву, н тек после дугог ћутања насмеши се барон Амадпје подругљнво и, устајућп, дубоко се поклонн нред новим госиодаром: — ЕпПп — 1е го1 ез! тог1, ллус 1е гоЕ Рекавшп то, пође вратпма. Даме у салону нису мењале положаје своје. Кпегиња мати седећи на престолу и посматрајућн броезаног Кептаура у супротноме удубљењу, као да се напајала славом племена п положаја свога. Кнегиња Идалија чупкала је чипке на лепези. Кнегињица Иза, спустивши беле као крнп ручице па колена, гледала је на терасу. Тетка се врло хладнокрвно дивнла готово нагим нимфама па зиду. Барон Амадпје баци ноглед на даме, и, клнзећи без шума по глаткоме поду, приђе канабету, на ксме је седела његова сестра, и седе крај ње. — Па? — угшта га она живо. — Па! — гшнови он. — Молим те, немој збијатп шалу! Знаш, до чега ми је стало! — рече нестрпљиво. Та њена нестрпељивост толико је распаљивала барона, да .је хтео скочитп од љутине. — Баш нпмало! — равнодушно одговорп он, чупкајућп свој бедни бакенбарт неодређене боје. — Јеси лн нспитао кпеза Леона. — Односно чега? — Па односно тога, шта намерава са мном. — Или — кад те мисли узети зажену?... Узалудна мука — драга моја сестро. Холшапски нмају на себи тако много плесни, која се за читаве векове скуиљала, да се у слнчнпм питањима не управљају по својој вољи. — А затим процеди лагано: — У статутима њихове цинастије снгурно су споменута племена, с којима се могу узимати. Обуцн црппну. Једном си била дошла до те среће — и мораш се на томе зауставитп. Леона чека друга нека кнегињпца. — Ма18 је теих Гауо1г — 1е сПз-је! — цнкну она. — Да те подсећа на оног глупог Алфреда, јел’? — Како сп ти сада духовпт! Рапије, кад си код глунака цриао по пуцу прегрш за метресе своје, нпси употребљавао такве егштете.