Delo

90 Д Е Л 0 — Био сам, а и сада сам, као што видиш, врло логичан! Сада кад су ми жене постале одвратне, а Алфред се убио, могу и о њима и о њему изрећи слободно свој суд. А знаш ваљда, да се некролози пишу после смрти! — Бгеге, рот! с1е р]а18ап1;ег1е! Ја ти постављам одлучно питање, шта ће сада бити са мном? — С тобом? Учинићеш што ти је воља. ЕГошто видим да ти се Леон јако допао, то ћеш се с њиме занимати! Само ти скрећем пажњу на аргусове очи кнегиње регенткиње. Из разговора који смо водили при цигарама, увидео сам да се брат твога мужа добро разуме у галантерији и да је врло- пзвежбан. Умеће учинити игру разноликом, а то ће ти растерати усиљену досаду жаљења. — Ти ез ЈтћесПе! — цикну она, и лупи ножицом о под. — Ја хоћу да ми буде муж, а не предмет за забаву. Ја хоћу — разумеш ли ме? — Да хоћеш да ти буде муж, ја ти вефујем и потпуно се слажем с тобом, или боље да кажем, то ме се мало тиче, и благослов мој дајем ти унапред. Само се труди, да у ту твоју силну жељу поверује и Леон — што је лако, и кнегиња — што ће бити, како ми се чини, теже. Кнегиња Идалија уједе се за усне, и стаде као размишљати један тренутак. — Пре свега хоћу да отпутујем одавде — рече лагано. Мене убнја ова Холша — мени је потребан наш свет и ваздух — знаш, АшеЈее — мени су потребнн Беч, салони, дворац! — И „ШасШегаЈаћзсћ"1 — насмеја се барон. — Ах тај Алфред! — Покварио мп све планове. Било је већ решено да се преселимо на добра у Галицији. Требало је да проведемо зиму у Бечу и Паризу, наизменце. Ах, како да тај човек не удеси да умре за времена! А сад опет ваља натити. — Рег азрега ас! аз!га! —рече барон у септенцији. Збиља, још не разумем зашто си ме довела амо и зашто ме држиш тако дуго? — Што се не заузмеш око Изе ? — шану кнегиња нестрпљиво. — А што ми то ниси раније казала! Колико има мираза та нимфа холшанока? п р. 1 Шаљпв лист.