Delo

II Л Л В II 91 — Двеста хиљада! — Пхи — сеНе пПзеге! Имам ја, драга моја, четирн стотине зеленашког дуга, не рачуна-јући оно што имам код прпјатеља. — Шта чнниш ти с тим новцем? — Оно што и ти, та ће11е! Бацам га у блато. На песрећу, она будала Алфред није ми давао нн десетп део онога што је теби давао! Хм... коштала си га спгурио на неколико милијона! Али молим те! Веле, да љубазнице упропашћују! — То се ствари пе тпче! Поста.јеш просто досадан са тнм твојим цинизмом. Седнш ту трп недеље и ниси разумео шта мисли кнегиња и ујак Проњскп! — На против, разумео сам. Регенткнња мпслн о трпма стварима: о своме свештенику који из дана у дан стари на срамоту, о превеликој слави своје династије и о ручку; а ујак Проњскп такође о трима: о начину како ће да удесн своју стару снагу за младачке жеље, о томе како да натоварп своје већ постарије кћери господичпћима, који су на владп и о своме ђаволском обору. — 1тћесПе! Пптам те шта о мени мисле! — 0 теби, моја лепа сестро — нико не мисли. Ти си већ одиграла своју улогу у Холши. Ту се бароп наже уху сестрину и врло тихо запева: 01ег У08 ћаћИз гозез е! уоз јоћз зоиНегз, МопзГеиг МаЊоигск езк тогк, ез1 тог! е! еп1егге. — Управљај се по овом савету — додаде. — Лепо тн је у црнини, удеси према њој лнце и фризуру. После пеколнко година престо регенткиње смрт ће за те упразнпти! Зар те престо тај не мамп? Изгледаћеш врло пмпозантна! Квегпња љутито устаде, одбацп елегију о црној хаљини, и величапствена, узпемирепа, пође ирема тераси. У истом тренутку стара кнегпња даде зпак слузн. — Замоли кнеза да дође амо! Кога — опа не додаде, а лакеј је није иитао. У Холши је бно само један кпез у целом двору. Мало затим појавп се кнез н ирчђе ирестолу материну, ноздрављајући је по етикецпјп дубокпм поклоном. Нпко не би рекао да се овај млађи спи, п ако су због касног рођења на њ мало обраћали пажње у породици, после