Delo

* Д Е Л О КЊИГА 44. Јули, 1907. год. МАЈСКА ЕЛЕГИЈА — из нештампаних „ТРЕШАКА* Хоћу да плачем — али суза нема! У души мојој нем се вапај диже; II терет тежак грудн ми запрема. Од куда бол та1 што к'о талас стиже?! Пред невидљивом ту могилом стојим: Хоћу да ридам над животом својим. % Године прошле, ових цветних дана Над отвореном ридала сам раком: Одбегао је мирис јоргована Оцвет’о багрен у кутићу сваком Кад на руб гроба хладна доспео си, Ледене смрти на домашај коси. Тад суза врелих цело море пролих Јецах и ридах, вапијах и страда’. Припадох смрти, безумно је молих, И загрејах је; сузом мртвих нада, Страдањем тешким и безбројем јада Зајазих реку — искупих те тада

Безумља пуста, да удеса клета! Ја те искупих, отргох од раке, А ти се вину у наручја света, Пригрли живот без радости сваке, И ја те немам.... Нови бол се диже И старпх дана страдање ме стиже. СВЕСКА 1. 1*-