Delo

100 Д Е Л 0 сопственој побожности, која је веома карактерпстична за њега. Тако је од талијанских мајстора сликао топлп и занесени доминиканац Фра Анђелико из Фиезоле. Наш савременн црквени живопнс нема много тако лепих ствари, као што су Крстићеви иконостаси у нишкој и чурушкој цркви. У овој се последњој нстичу нарочито композицијом „Тајна Вечера“ изнад двери и над њом „Ускрс“, којп је 1895 бпо предмет прилично оштре полемике.1 Осим тога, Крстић је радио иконостас цркве Ст. Ажбеговца и две трн нконе (,,Ускрс“) за цркву у Лозовику.1 2 Од осталих Крстпћевих слика, поред популарне „Св. Сава благоснља Децу“ (Нар. Музеј) и жнвога таблоа „Пад Сталаћа" (својпна краљице Наталије), којем одсуство перспектнве смањује вредност, — нама су још ове познате: „Растанак“ (сада у атељеу уметникову), „Растко бива пострижен" (романтичан призор — својина Богословије Св. Саве), „Обретеније главе цара Лазара“ (интересантна, нешто маниерисана студија светлостн сада на лондонској изложби), „Ђурђиц“ (несвршено) и „Писар Јеванђеља“ (несвршено)... ...Тиха, манастирска ћелија. На полицц у дну неколпко староставнпх књига. Стари монах, седе браде, ппше на колену јеванђеље. Пза њега један замишљен, црномањаст калуђер, поднимно лице десницом.. .3 Тоје последња, поетична и — на жалост! — недочета слика Ђорђа Крстића.А Кад сам једно после. нодне, праћен погруженом удовицом уметниковом и његовим старијим снном, ступио у атеље, — одмах ми ова слика паде у очи. Пзгледала ми је тужна, као и цео атеље... На зиду многе скпце; у дну, заклоњен, „Растанак“; недалеко од њега копија наге фигуре са Тицијанове бесмртне „Небесне н земаљске Л>убави“. Десно стојп лутка, заогрнута црвеним плаштом; а испред ње, на штафелају, недовршен „Ђурђпц“. Ту је и палета, с бо1 Г1роф. Зорпћ оеше осумњичио нок. Крстића, да је ову своју композпцпју коппрао према „Ускрсу" позпатог немачког слпкара Плокхорста у Мари.јенвердеру. Том је прплпком Свет. Јакшпћ узео енергнчно Крстпћа у заштпту. Чланци Зорпћевп и Јакшпћевп пзашлп су у „Дн. Листу“ п „М. Новпнама“ за 1895. - Иконостас ове цркве радилп су удружено пеколпко сликара (Стева Тодоровпћ, Ђока Мпловановић, Југовпћ. Раносовић п Крстнћ). 3 Црте лпца су Бранка Радпчевпћа. према оппсу Мпне Вукомановпћке. Очевпдно је Крстпћ овде хтео да спмволпчкп плустру.је свезу између наших старпх калуђера-књпгоппсаца п нове књижевностп српске. Добро бп било кад би овај рад Музеј откуппо.