Delo

ИЗ ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РОБЕРТ БРАУНИНГ (ROBERT BROVVNING, 1812—1889). (свршетак) Међутим брачну љубав, све оне велике и мале ниансе склада и несклада душевног п физичког, чптав један свет осеhaja људских, иоезнја зна тек од најновијег датума. Брачна љубав је тема Ппсенове драме, модерног романа, то је тема модерне поезије, једно животно питање модерног човека, културног човека. Љубавне, пролазне авантуре младости зар да су оне крупнији, важнији мотиви поезије од оних мотива душе који сачињавају живот, есенцнју жнвота? Зар да су каирицн и пућења детињастих љубавника важније -теме поезпје од ду-Ј боке туге која ће да гризе жпвот два, или и више људскнх створова, који су дошли до момента, када је склад међу њнма поремећен? II што још љубав културног човека карактерише наспрам љубави обичне поезије оног чистог рефлекса инстинкта, страсти, — то је њен душевнпји њен интелектуални значај. Она је створ душе, не створ физичких нагона као такозвана љубав песничких славуја. Све то ништа јаче и лепше не илуструје но Браунингова љубавна лирика. Нема у њему ни једног реда сладуњаве, водене сентименталности, од које нису слободни нн најславнији иеснички љубавници. Основни тон његове љубавн јесте дубока збиља живота. Као сва његова поезија тако н љубавна није весела; њему је поезија озбиљннја но живот (супротно баналном немачком афоризму). Као што је за себеуопште имао права да рекне: „Никад ннсам претендовао да дам така