Delo

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 103 књижевна дела која би могла бити одмена цигаре илн партије домина каквом доколном човеку“ (Pater, 1. с. р. 47), тако његова љубавна лирика не претендује да послужи за љубавну изјаву у стиховима каквом безбрком љубавнику којл није са љубављу свог идола успео задобити и љубав песничке богиње; или да замени трогателне ситничарије које изазивају плач какве пшпарице, која гледа свет у „ружичастим бојама" љубави. Његова је љубавна лирика зрело људска, озбиљна као живот, ако не озбиљнија, и она је душевна, интелектуална, јер је модерна, културна. Нека ми је ради илустрације наведенога допуштено навести који пример, и ако је у изводима тешко приказати оваког песника, као што је Браунинг. Но и изводи моћи ће показати особитост његових тема и његова стила. Ту је .једна бескрајно нежна и дубока песма домаће среће, ни мало не у жанру и код нас познатих, баналних породичних ндила мађарских песника; но један светао, интиман час исповести, када се душа души још више, чвршће приближује и када је осврт на проживелу срећу пун гордости, поноса; интимни час јесени, јесени године и јесени живота, украј породичног огњишта (Ву The Firesiđe): Добро ја знам шта мислим радити Када дођу дуге, мрачне јесење вечери. II где је, моја душо, твоја весела боја Са музиком свих твојих гласова? Умукла и она у новембру живота. Бнћу, мислим, украј ватре Над великом мудром књигом, достојном старости, Док се окна разјапљују како пх ветар скроз продува, А ја окрећем лист по лист Не стихове више, само прозу. Док малншани шапућу с прстом на уснама: „Сад је при послу, задубљен у Грчки, Сад или никад, мп ћемо се искрасти Да одсечемо од лешњика украј поточнћа Главну катарку за нашу лађу“. За тим долази .један од Браунингових изразитих ориги-