Delo

104 Д Е Л 0 налних описа, пејсажа и онда повратак у души са тог блаженог момента украј ватре, назад у прошлост: Моје рођено! Ако ступам На том путу назад, није л' то у гордостп Што мислим како сам мало и сањао да ое Води ciapocTii овако блаженој да украј ње Младост изгледа пуста? Моје рођеноЈ.Види куда године воде! Прво беше, као да би се наше душе Помешале као магле; сад, обе се усисале •Једна у другу; и нова струја јури напред Ма какве стене је заустављале. Па онда впзија, сјајна, са потпуним васкрсом у свести великог момента младе љубави, онога момента. када се осећало. 0, још мало више, па како је много то: II мало мање, па какви светови одоше! момента, када је, како Браунпнг лепо изражава: Срце имало дотпцај музике шумског пејсажа. Желећи да заспи поврх свога најбољег. Тресн цело дрво у лето Ал не покушај тога са носледњнм листом! У том моменту невидовне руке Разастрле су ноћ око нас свуда, Ал ми смо знали да је преграда пала Између живота и жнвота. II гордећп се тим он ужива: Што сам рођен да тебе волим слатка моја, II да бдијем, док се ти сад украј ватре Заваљујеш назад, седећи немо У размишљању, са тим велнким челом Нодупртим том кб душа малом руком. Или једна песма другог жанра: свађа драгих (А loveis quaiTcel). Март је месец; три месеца пре тога када су живели опкољени снегом, како cv се волели: Смејали се с тако малог узрока Правили страчке од сламе