Delo

106 Д Е Л 0 Повратцп земљини На чптава столећа лудости, вике и греха! Затвори их унутра Са њиховим триумфима и славама и миром! ГБубав је најбоље! Љубав која увек триумфује међу неким руинама, љубав која увек у свом триумфу презире триумфе прошлости! Или „Последња Реч Жене“, са оном строфом у којој је заиста изражена последља, крајња реч женпне душе и љубавн: Буди Бог н држи ме Очарану. Буди муж и обгрли ме Твојом руком. Ту тнха жалост једне нежне, чисте душе за умрлом драгом (Evelyn Норе), ту спиритуални, чисто душевним страхом помешан занос у надн на скоро виђење („Кроз трн дана“), ту на.јзад „Жена Џемса Ли-а“, можда „најфиније што је Браунинг наппсао“ (Каснер); трагедија жене разочаране, жене која види да није више свом мужу оно све, што му је била, једна општа универзалнатрагедија жене. Ту тему додпрује Браунинг н иначе — у „Апу Wife to апу Husband‘% „Јп а Jear“ и т. д. Овде се у девет разних слика описују нпансе осећаја жене Џемса Лиа. Особито је лепа друга слика „крај ватре“, која маспвно почпње Једним криком од срца: Јели сва наша ватра од дрва какве разбнјеве лађе! па завршује једном Браунинговом сликом душевне пустоши; Ко је овде живео пре нас дврје? Старо-светски паровн. Дали је икад жена — волела бих знати Пазила човека Са којим је почела Пут љубави са пуним једрпма, Докле даске стрепе, а одоле се иакао отвара Непрестано. У петом одељку је једна величанствена слика пустог иејсажа, коју је немогуће репродуковати, као ни ону мрачну, заиста мрачну, дивљн, запустело мрачну слику у песмн „Витез Роланд дође у мрачнп град“, у којој се oceha мнрнс енглеске крви, енглеске земље, као у она три стиха Едгарове песме из