Delo

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 107 „Краља Лира“ (III чин, 4 сцена), што су далп Браунннгу инспирацију за ту величанствену песму. „У гондоли“, једна мелодија љубавн у којој пма оваких места: Срце и душа и мозак ове жене Моји ,су као златни ланац, Који ми она даје да носнм. ллп : Пољубац челе сад! Пољуби ме као да сн ушао весело У моје срце једног даца у подне. У цвет који несме да одрекне Жељи, но се сав предаје; II несвесно (пасивно) ја његову расејану круннцу Савијам да спава поврх тво.је главе. или ово место интимно и топло: Шта ради сад твоја соба? Са свима својим реткостима oceha боле У ћутању док дан траје, а буди се Ноћу и жнвот ствари се обнавља II тп уживаш, ти fCoja си те ствари сложила, сместила ваједно, против њнне воље, и док траје дан Око њих игра тажи мађиски дах Да изгледају неме: твоја харфа Са свима осетљивим затегнутнм жицама Што не смеју да говоре, сада сама 8а себе дише сањиво, као да нека софа Пде по њеним струнама. Та љубавна мелодија са млетачким колоритом завршује се смрћу, убпством љубавника и она је цела као „последњи протегнут стпх једне лепе песме, последњп вал једног лепог набуја.“ (Каснер). Особпти мотиви и особен стил, стил чије су фигуре метафоре тако различне од обичних такозваних песничких фпгура, песничког стила; потпуно лишен оне наметљивости јефтиних песничких украса побраних са површине бескрајно шарене и разнобо.јне природе. Браунингове слике не миришу на руже, хризантеме, но на топли задах интимних interieur-a, у којима