Delo

108 Д Е Л 0 Оорави љубав. Он не облачи љубав у фантастично рухо срцу са свим страно, но у „одело по моди“, баш онако како је љубави најмилије. Он не прдви серенаде под каквим имагинарним, средњевековнпм замком, но усред модерног града. нлп пред каквом модерном вилом. То је особени тон његове љубавне поезије. II у том се она битно разликује од љубавне поезије великих светских сонетиста. У том ј*е можда и дубљп разлог његовој антипатији према сонету. Тај велики мајстор стиха, који је с необпчном вештином п лакоћом употребљавао све могуће песничке размере, тактове и строфе, написао је свега десетак сонета и то као упркос о темама које нико иначе није опевао у сонету, на пр. „Зашто сам ја либерал?“ Па ипак њему захваљу.је енглеска поезија неке од најлепших својих љубавних сонета, наиме сонете његове жене (Sonette from the Portuguese). Он сам није износио свету своју душу, ником није дао кључ ни сонетни! — од свога срца и он то лепо каже у песми „Кућа“: Да вам сонетишем о себи? Жнвим ли ја у кући коју сте ради видетн? Далн је оскудна намештајем, илије пуна богаства? „Да откључам срце моје сонетним кључем?" Да позовем к себи свет, кб што су бољи од мене чинпли? Не, захваљујућн публици, морам то одбнтн. Један поглед кроз мој прозор, ако ,је свет рад! Али, извнните, не ногу преко мога прага. Слушао је, каже, како у некој вароши био земљотрес, срушио кровове, открио куће, обнажио собе свачијем погледу, па онда чуо оговарање, примедбе света које кулминују у стиху: Гле, потврде! што су суседи нагађали: Он и жена имали су одвојене собе. Браунинг се буни против тога, он каже: Прпјатељи, газда те куће држао ју је За себе сама бар док није дошао трус. Пад крова дозвољава вам да гледате На унутрашњи распоред, који хвалите ил куднте. Спољашњост је довољна за око. Ал ко жели да продре унутра Дубље, мора заронитп чулом душе Нипошто очнма кб што cv ваше. хЈ