Delo

112 Д Е Л 0 шта he нз тога изићп. — Алп нећака његова строгог прпора, ко.ја му је највише замерала слнкама, она му никако не иде из главе. II помисао да би она бранила његову слику, у којој је сликао њу, т. ј. не њу него Иродијаду, која је пгром добила да се људима главе секу, та помисао даје му инспирацију за .једну слику, коју он већ види пред собом, једну мадону са св. Јованом који је спасао Фиренћане, св. Амвросијем и Јовом* сви као улазе у слику као из једног ћошка одоле кад им се најмање надате, као неко мрачним степеницама на велико видело! II она, нећака т. ј. св. Луција рећи ће лену реч за њега. Занемео, непомичан од усхићења, „као ударен месецом“ он, Мто устукнуће — његов велики моменат је дошао! У том моменту он је нашао, видео душу, не, он је ушао у нобо. Тај велики моменат, то је велика, неиспуњена чежња Андреје дел’ Сарто „сликара без мане“. Савршене су његове слике, али он нпје задовољан. Има слабијих сликара, има само мајстора „који се труде да израде неку ситну ствар, сличну оној што његов модел његов идол обрише у пролазу доднром сврје аљине“. Ал ти су срећни. Њихова дела падају доле, ал они су, знам, Много пута домашили небо, које је мени затворено. Ушли су у њ и заузели тамо своја места, Ма да се враћају натраг и не умеју то рећи свету. Моја су дела ближа небу, ал ја седим овде доле. Он седи на земљи, нељубљен, „незаведен“ док његов модел његову драгу вуче нешто, у том моменту, она мора да иде, кузин је с поља звиждуком зове. „Шта има кузин да јој се впше допада?“ Како му Андреа завиди! II он има оно што га у небо уздиже, оно што Андреа сликар „без мане“ нема, као ни „Парацелзус“ нн „Сордело“ — ону велику љубав, ону срећу бити заведен, залуђен, заслепљен. Андреа дел' Сарто пати како се врло згодно изражава Каснер од „меланхолије незаведеног човека.“ У тим сликарскпм монолозима, пуно је чпсто сликарскнх детаља. Онп миришу на „сликарски атеље“. Тако, не као песник но као музичар говорн Браунинг о музици (cf. Pater 1. с.). Опат Фоглер (The abbol Vogler), дао је свету један нов израз, изумео један нов музички инструменат. Кад је сам први пут засвираоу њ, он му дочарава „само оно место где се музнка рађа“,