Delo

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊПЖЕВНОСТН 113 он.у „палату од злата“, која се провпди као стакло п у којој се небо и земља доднру.ју, земља се уздиже небу и небо спушта земљи, н ту Бог шапуће нешто на ухо избранику свом.“ За Браунинга музика нема само неодређене сензацнје, мутне, тамне оеећаје — но jaGHe, видне слике. Једна „Токата од Галупија“ ускрсава пред њим једну цежну слику из старе Венецпје, док његов оргуљаш у „Prinee of Saxe Gotha“ завршује свој музички усхит једним браунинговски смелим узвиком: Имам ли ја месец у џепу? Ту је у Браунинговом свету блажени, срећнп у доброти својој „Јоанес Агрикола“, којега је Бог створио, он то осећа: Безгрешно за навек, као дрво Што пупи и цвета и не тражи да зна Закон, по ком оно тако успева! л који је убеђен: Ч Бог му јамчп, да би могао стопити Све стра1цне грехове као у једну чашу II попити сву ту смесу отрова Уверен да би његова природа променила То пиће у бујно, цветно задовољство. Шарен је тај Браунингов свет, као и божји. II уметник којн ,је створио „Агриколу“, ствара и „Владику Блуграма“, снимљеног, веле, са једног живог кардинала. Блуграм се исповеда после ручка при чаши впна, једном младом пријатељу, литерату п философу, који не верује. Блуграм је човек позитивног живота, и он сумња, ал верује, јер „то доноси илода“ и јер „што јача сумња утолко боља вера, која надјача сумњу.“ „Живот тражи рад, делање; сваки да ради оно за што је.“ „А где је сигурностп? Нп у веровању, ни у неверовању“! — II наједанпут, на то питање, Блуграм, то оличење језуитпзма, има овако нежна осећања: Баш када смо најсигурнији, нађе се утпцај сунчева захода, Нека маштанија из цветне круне, нечија смрт, Свршетак хора у Еврипида II то је доста за педесет нада и страха Старих и нових у истп мах као сама природа, Да нам закуцају и уђу у душу Дело, кн>. 45. 8