Delo

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНСМ ТИ 121 људп, као одрасли изван друштва, са инстинктима који са свим одударају од соцпјалннх, без појма о свету, о друштву људском. као Лир, као толики други јунаци Шекспирови; ненадмашни Фалстаф, човек инстинката, чија душа извире нз његова апетита за јело, сект и жене; или Шајлок са једном очовечено псећом жељом, тек су у најнижем смпслу социјалне личности. Разлика је чак и за површни поглед очевидна. Шекспирове јунаке знате по имену, Браунингови се упијају у свест не својим именом, но својим друштвеним положајем, рангом. у*својој друштвеној ношњи тако рећи. Владика Блуграм каже: Го човек је грозан док се не обуче! и онда у нме света говори о том како се „мора носити нека униформа.“ Каснер то исто каже у свом есеју уречима: „Браунингови људи нису никад голи!“ — Ми њину душу не видимо у „природном костпму." Петер, приказујући Сајменсову студију о Браунингу, цитира по њему списак личностн из Браунингових дела: „ЈБуди и жене који живе и крећу се у том новом свету, који је Браунинг створио, тако су разноврсни као и сам живот — они су краљеви и иросјаци, светитељи и љубавници, велике војводе, песницп, сликари, музпчари, свештеницн, папе, Јевреји, Цигани, дервнши, уличне девојке, прћнцезе, играчице са проклетом вештином кћерн Иродијадпне, жене са оданошћу жене Брутове, веселе девојке н злуради старцн, државници, каваљери, војннцн хуманости, тирани н биготи, стари мудраци н модерне спиритисте, јеретици, ученици, лупежи, рабини, људн од угледа и људи ниског сталежа — људи тако разноврснп како их је прнрода или друштво начинило.“ Друштво, у првом роду и претежно, што већ и овај списак знатнијим делом својим потврђује. Можда би се могао и из Шекспира начпнити списак јунака по њиховом занимању, а не по имену, ал тај би био знатно сиромашнији и, затим, занимање је његовим јунацима ствар споредна, оно им даје тако рећи само одело у коме ће изаћп на позорницу. У Браунингових јунака је занимање интимно спојено с душом, спољашњи карактер са унутрашњнм. II свима тим многобројним, разноврсним људима, изданцпма најразнороднијпх сталежа, класа. група друштвених Браунннг је дао реч, говор: језик „најпле-