Delo

X Р О Н И К А 4' П030РИШНА ХРОНИКА Чучук Стана, комад из орпског живота у трп чсна, с певањем. Написао Мпл М. Петровић. Музика Ст. Хрпстића. Први чин је на белилу, у Сиколу, маленоме селу у Крајини. Скупила се женскадија, и поред бељења платна, девојке још нешто врачају, бацајући јабуке у стублнну. Долазе и момци н свака девојка баца јабуку своме јарану, да је ухватп у јаглук. Једино се Стана, Чучук Стана, није хитала јабуком, бедриком. Ну она ипак не само да има свога јарана, но је чак и верена. Верена још прошле недеље, за Златоја, и то ту, у маломе Сиколу. Али, одмах се види да ово село није баш тако радознало, јер за ту веридбу ето нико жпви и не зна. Златоје није за Стану. Он, мрљез и нејак, само ће бити на постид девојци, која уздише што није мушко, што ннје делија н бећар, да се насече глава душманских и (о, мушке жеље!) да се наужива женске лепоте. Видећете већ. Докле тако Стана прижељкује женску лепоту, друге, Бога мн, прижељкују мушку снагу. Нека Миља, веселница, целога познанства с нама, само уздише за том мушком снагом и за прохујалом, и у лудо страћеном младошћу. Вајка се што као девојка није умела, па да залуди пола Крајине, да позна мушку снагу и пре Радојеве. Горка је, вели она, празна постеља, без друга и без војина II она о тим тешким јадима, о тим дубоким ранама, што тиште и боле до Бога, чак прича и мушкој, старо.ј главн.