Delo

136 Д Е Л 0 Па не само она, жена већ десет годнна. него тако ти гуде и саме девојке. Дивна се јада како је целе недеље празна постеља и жали Стану како ће кад наиђу деца! Винка бира јаране; има: и Радоја н Сладоја и Голубана, на тешке јаде Миљине. Стани, верној девојци, Вељкове очи памет су узеле и сву је језа подузима, и њу, и Цвету, и Неду... Док девојке тако беле платно, издалека се зачуше пушке и халакање Турака. Девојке хватају шуму. а позорницом се носе верно нашој драмској традицији, гоњени Турци и победннцп, Вељкови бећари. Сад су смеле да се врате девојке, да виде Вељка и да му се днве. Вељко их је видео све, али Стане није нарочито запазио. Други је чин у кући Вука Пљештића, оца Станина. Остала пуна кућа саме женскадије (хорискиња) п са њима једино чувар мушкарац, биров Веселпн. То вам је једно сеоско преклапало. које целог комада пџје ракију н прича једно исто, и заузима видно место у драми. II док се ово кротко јато женских глава забавња са Веселпном, на пољу се зачу пес.ча и шенлук. То Вељкови бећари улазе у село. Страх п трепет, мислнте Турци су. Веселин се уклања. под изговором, а девојке дочекују немиле госте. Стана протестује; али јој браћа Срби везују руке, узму јој две, три торбе дарова, скидају оружје са знда и остављају кућу Пљештпћа без одбране. Па не само то, но још наручују да им се спреми вечера, јер ће опет Доћи. Када су, иосле, дошли сеоски момци, Стана пх гони у потеру за хајдуцима. Но њеп Златоје не сме на бећаре. Онда му Стана прекрши нрстен п баци му нншан у лице, па, обучена у мушко одело, оде у ноћ... војводи на жалбу. У трећем чину Вељко се весели на својој кули Баба-финци. а Чучук-Стана му долази на жалбу. За дарове јој Вељко даје зобницу злата жежена, златом плаћа рубе, што су их златне руке чинпле. А одмах је за тим, ни пет, нн шест, дарива и јабуком. Стана се јако сетп да је прошена, и ако је прстен прекршила, па ипак прегоре свога Златоја. У томе, таман лаутари удесе: Шан дуде, горо зелена... У колу Стана лепота.... а бећар улете и јави да су Турци преваром чарку почели.