Delo

X Р 0 Н II К А 137 Док је Вељко на своме Кушљи похитао за Турцима, Стана је остала, тужно за њим гледајући. Чучук Стана је неравна и нескладна мешавина стиха, и сликованог и несликованог, н прозе. У ту таку мешавину облпка скупљена је и мешавина садржине. Мирно, малено Сиколе, које нп по каквој специалности није крајинско село, добило је на себе врло незахвалну улогу. Добило је задаћу да представи српске хајдуке, Вељкове бећаре. као последње турске харамије. II не само хајдуке, јер међ тим голим синовима могло је бити и свачега, него и самога витешкога и поноснога Вељка. Вељкови бећари улећу у мирно село и траже куће, у којима девојке дарове спремају. Па када сурово вежу Стану, отму јој дарове и поскидају оружје, онда они харче прах, шенлучећи и пркосећн мирним и преплашеним сељанима, браћи својој. Је ли то била голема потреба ратницнма, мученицима? Је су ли они и силом тражили сво.је потребе, кад већ голи живот залажу за браћу своју? Стана је дошла на жалбу, а Вељко јој даје зобницу злата жежена и засипа је прегрштима злата. Још се размеће: „да Вељкова хазна златом прелива“ и лаутари и чочеци знају му за крсташе и орлаше и „злато небројато“. Он, војвода, понос Крајине, јунак песме, заточник поробљене браће, он да спадне на простачку и бездушну пљачку. Он којп зна да је дарове „тешка мука саткала, квасећи ткиво сузама“, шаље бећаре да отимају женске дарове и дрејице. А кад му Стана дође на жалбу, он се чннп невешт и у чуду се пита: „Зар н поносно крило Крајине мојих бећара, сивих сокола. јуначке руке срам да окаља?“ Ја сам гледао ону добру и срдачну публику, што пуни партер и збивено хвата крајње галерије. Гледао сам како је разочарење ломи и како се упитно погледа: је ли могућно? Народни учитељ и песник требао је да уштеди народу ове ружне и сетне часове. Носилац драме требала је бити Стана и њен однос према Хајдук-Вељку. Међутим иознавање саме Стане ннје довољно развијено. Н>у другарпце не познају и не цене. нпти се она