Delo

Д Е Л 0 142 Седам прича за девојчице и дечаке. € руског превела Косара Цветковић. Београд, 1907. — По наслову судећп могао ип се човек преварптп п иомислитп да је ово једна од онпх некњижевнпх збпрака прича за децу, које обпчно нп деца нн старијп не чптају: јер се ту скоро увек на један досадан начпн, у облику прича, нзноси све једно те једно: напме сува морална прпдиковања п саветп. Toje за децу досадно, а за старпје наивно. Међутим „Седам прпча“ су сасвпм нешто друго. Оне сачпњавају једну малу антологпју у коју је ушло седам модерних. потпуно уметнпчкпх п врло срећно одабраних прпповедака, од ппсаца као што су: Стањуковпћ, Чехов, Тургењев, Ањенска, Кастелнуово п Клавдија Лукашевпћ. Свп тп прпповедачп пишућп своје стварп махом нису имали на уму дечју читалачку публику. Пред њпма је бпо впшп циљ. да створе једну ирпповетку која ће иматп п књижевпе п уметнпчке вредностп. Зато су овпх „Седам прпча“ од пнтереса п за одраелнје u пптелпгентније читаоце: а зато што су лаке, зато што у њпма превлађује алтруистички п етпчкп елеменат, оне су намењене у ирвом реду девојчпцама п дечацима. Превод је ппсмен и добар, крај свега тога што у њему пма доста русизама п незгодно употребљаванпх речи, као што су: сјајав. посплништина, створењце. љубажљив. жуборкав, п т. д. Псто тако нађе се овда онда п по која грешка у фразеологпјп. Г. Ил. Б. Рукоположење као сметња браку. Канонпстпчка радња Нпкодпма. еппскопа далматппског. Друго пздање. Мостар, 1907. Издање пздавачке књпжарнице Пахера п Кпспћа. Садржпна овога интересантног научног дела впдп се најбоље пз 3 акључка у коме ппсац велп ово: „Радњом овом својом мп смо се постаралп да утврдпмо. а за себе лпчно смо п утврдплп слиједеће тачке: 1.) 'Гајна евештенства не искључује собом тајну брака. 2.) Постојећа у православно.ј црквп одредба о забрани брака одређенпм члановпма клира нпје одредба божанскога права, него само одредба позптивнога права цркве. 3.) Та одредба позптивнога права цркве, како је она пзражена у односном канону, не односи се рукоположењу, као тајанственом (еакраменталном) дејству, него она се тпче само положаја, који по одређењу управне властп црквене заузпмају односна лица, која се налазе на дотичнпм јерархнјским степенпма. 1.) Иста одредба као условљена одређењем управне властп црквене, спада у врсту онпх п онаквпх канонскпх паређења, које према потребама цркве може надлежна црквена власт пзмпјенптп. 5.) Оваква канонска наређења у праву је свака автокефална да прпмјењује у својој области обзиром на то, у колпко та прпмјена одговара њенпм потребама“. — Ова5„капонпстичка радња“ нма научан карактер и од актуелнеје важности. Побудпвши знатну заинтересованост, нарочпто у свештенпчкпм круговпма. она се брзо понуларисала, и ево је сад дожпвела већ друго пздање. Г. Ил. Б. Две иремијере у Народном Нозоришту за прву половпну месеца октобра. 1.) Ајиша, трп позорпшне слпке, с певањем, од Светозара Ђоровпћа Познати писац онпх топлпх прпиоведака и двеју леппх драмскпх слпка у једном чпну „Он“ п„Адем-Бег“, сад је се првом огледао на једној већој стварп која би требало да пспунп цело вече. „А,јпша“ је тек са дугим паузама једва испуннла вече. Главна је јунакпња у комаду Ајпша. која на силу иде за недрагога и онда се са ■Ч