Delo

Б Е Л Е Ш К Е 143 пуно резпгнацпје предаје својој несрећној судбини. т1ак п после смртп мужевљеве она се. заражена његовом болешћу, одрнче с-реће да пође за онога којег је волела. Кроз цео се комад осећа, и поред песама и свирке. нека сета п туга због промашене среће: а свему томе као да је потка .јако развијен патрпархалан живот у завичају пишчевом. Тај патриархалан живот је и један дубљи узрок целе трагпчностп у комаду. Сама ствар ннје бог-зна колпко јака, она је безживотна. без јачих драмских ефеката п са неколпко подужих п не толпко занимљивих диалога. Па ипак се овај комад може гледатп због шаранила слика п због извесне топлине која заглађуте до некле све друге недостатке. Не мање допрпносе занимљивости комада и песме којима је г. Крстпћ дао пријатну мелодпју, црожету оним општим, сетним. осећањем што у комаду влада. — Од глумаца, поред г-ђе Ђорђевићке као Ајише. највпше су живота унели у своје улоге г.г. Мплутиновић п Сотировпћ. 2.) Паоло и Франческа. трагедија у четири чпна, написао Стифен Филппс. Превод с енглеског. „Она је била љупка и он је љубљаше: али он није био љубак и она га није волела.“ Франческа нпје волела свога грубог, хромог и од себе много стари>ег мужа. него је волела младога и лепог Паола. Паоло је био брат њеног мужа који подсећа на онога суровог краља пз Уландове песме „Певачева клетва“. Као што већ унапред замишљате хроми Ђовано Малатеста ће Паола и Франческу затећп у љубавноме загрљају и у гневу своме, заслепљен љубомором, обоје ће их убити. Предмет, дакле, п сувпше стар п од вајкада многоструко обрађиван. Прпродна љубав двоје младпх која руши све препреке, унпштава све обзире и пркоси евпма друштвенпм односима, љубав .јака као смрт, која се ни смртп не бојп: таква љубав стојп као вечпта тема за најбоље књижевне творевине свих времана п свију народности: тема увек занимљива. увек свежа п увек нова. II младп енглески песник је славно обрадио овај иредмет. Он је унео у своју трагедију поезије и дубоко познавање људи, унео је психолошког посматрања и много студије, п све то заодеоједним интелигентпм романтизмом. Стифен Фплипс је своју радњу пренео у средњп век, у век испуњен необузданпм страстима. романтичним подвизима п чудноватим доживљајима. При оценп „Паола и Франческе“ ово последње се никако не сме сметнути с ума. У приказу најбољп су били г. Милутпновић као Паоло и г. Станојевић као Ђовано Малатеска. Улога г. Станојевића је бпла најтежа. Г. Ил. Б. Фенелон: Девојачко васпитање. Београд, 1907; 1—117, 8°, цена? У преводу г. Павла ЈБотића, професора. пзишла је ова збирка Фенелоновпх савета о васпитању девојака. Књпга је подељена на петнаест глава. међу којима је и. на првом месту. преводиочев предговор, а на последњем. као резпме свега што се рекло: „Савет једној отменој госпођп како ће васпитаватп своју кћер.“ Вредност овог делцета несумњива је: што се тиче превода, п он није за покуду. Нешто се замерака ипак мора прндатп преводиочевој ортографпјп. Тако он скоро све мислене именпце ппше великим словом. Ппшући наслове појединпм главама сваку реч у наслову ппше великим словом: на пр.: Корпст Од Прича За Децу. пли: Подражавања Се Ваља Бојати. п увек тако. Реч дејство замењује са дество, п т. д., пначе књпга је веома корпсна, те се може препоручитп свакоме. а нарочпто родптељпма. X.—И.