Delo

144 Л Е Л 0 Очигледна настава. (домаћп састав на пспиту за сталне учптеље). По Dr. X. Keferstein-у п др. од Вој. Р. Младеновпћа. учптеља, Јагодина. штампарија Ђорђевпћа п Гилпћа, 1907. цена 0,30 дпнара. 8°, стр. 3—37. I—II. Низ пзвода пз угледнијпх ппсаца о пстом предмету г. Младеновпћ је употребио под наводима; а остале теорије њнхове о томе препричао је стплом лаким п језиком, са мало замерака, чпстпм. пзражавајућп се јасно п логично. II тако нам је са великпм радом (што сведочи пзрађена лптература на крају књижпце) дао малу књигу, управо само једно резиме о очигледноЈ наставп, њеној корисности, њеном развптку, теоријп и употреби, почевшп од првнх па до последњпх теоретичара њених. Можда ,је сам цпљ, због кога је ра^ена, узрок што је ова расправпца остала само расправпца, само скпца онога што бп све могла да да. Корпснија бп још била онда, кад бп је писац прошпрпо, разрадио и попунпо. Овак- * ва пак каква је може само послужптп запнтересованима као опомена да треба тражити и проучавати разне теорпје о очпгледној наставп. Чак има тамо п упуства за то. Сасвпм је пзлпшан. п нп мало на згодном месту, ппшчев предговор у коме, сасвпм далеко од предмета, говори о стању данашњег учптеља, а нарочпто о судбинп своје учите.њске кариере. X. И. Гарибалди, од II. Н. Игнатова, превод с руског. У Београду, 1907. Једна популарно п топло наппсана књпга о Гарпбалдију, онако како се б једној таквој, популарној п спмпатичној, псторпској лпчностп п треба да ппше. Стпл пма све особпне списа којп је намењен најшпрој масп чпталаца. Српскп је превод добар и књижица се може препоручпти. Г. Ил. Б. ЧИТУЉА t Душан Симић. 4. окт^ора, ове годпне, умро је ▼ Београду Душан Спмпћ, један од даровптпјпх наших млађих песнпка. Он нам је. као сараднпк „Срп. Књ. Гласника“ п „Полптике“, оставпо пзвесан број нежнпх п топлих песама које прожимају у главном два осећања. Једно је осећање, п то у већини његовпх песама, суморно осећање беде у жпвоту; а друго је, само у пеколико песама, искрено патриотско осећање. Та своја осећања он је пнтелпгентно нзражавао и давао пм је увек врло утлађену форму. Али Душан Симић је умро, п понео собом у гроб .још много лепо осећање које је чекало да дође до свог израза. Песнпк је рођен у Београду, 4. фебр. 1879. г. Ту је на нашој Великој Школп свршио лингвистпчнолптерарнп одсек н зати.м постао суплент гимназпје. Ове годпне буде изабрап за државног питомца радп усавршавања у својпм студпјама н као такав .отпшао је у Женеву. Али тамо га опака болост сустпгне п он се смртно болестан врати у Београд, где је ускоро по доласку п умјЗо. — Нек му је лака српска земља! Г. Ил. Б. Власник и уредннк Др. Драгољуб М. Павлови* (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситије Обрадовић — Штампарија Аце М. Станојевића (Чнка Лзубина \\дица бр. 8)