Delo

П1К МА ПРПЈАТЕЉИЦИ 157 пржола, то .јест овнујска ребра печена нажару, на пилав, па ошав, то јест кувано воће, гуње и брескве, и најпосле грожђе и некакво воће као крупне јагоде што се турски вове... Не, не знам како се зове, не могу да се сетим. Чорбе сам јела, .јела од плавих патлиџана окусила; и татлије сам јела. и опет јела од плавнх патлиџана само окусила, и с тога сам, да не бих остала гладна, хтела јести пржоле, али — нисам имала ножа... Јер откидати прстима од комада, вући!... II ова лена, фина жена, белих као млеко и меких као свила, дивна облика руку, на које сам, ономад, докје свпрала у мандолину, и данас кад је пушила, држала цнгару, хтела нритиснутп топал пољубац — сад ми бијаше чисто друкчпја, друга; па и лепо нежпо девојче у ружичастом ампнру, очешљано као евроиске девој* чице. Истина, оне су откидале месо врховима прстпју, фино и врло вешто, али инак. Стидљиво заисках нож, н одмах се покајах, кад рекоше да ножа немају... — Из мутвака, рече Гонџеђулп (ружин пупољак), она млађа црнкиња, која примаше од Черкескнње јело но јело, и држаше га у дио софе, док не дође ред да га на сто метне... Черкескиња ми донесе нож, истина врло леп, али грдно велики: с муком сам секла пржолу... „Тај сам нож добила од .једне нрпјатељице из Смпрне; тамо таке ножеве раде и продају Госанци... Згодан је за сечење меса... за мутвак, рече хапум, кад ја загледах красну израду. Она се није могла начудити што нисам јела имам бахилди. „А! то је јело кусно, мадам. За њега има прнча. Био један имам, па терао жену да му сваки дан ово јело готови, толико му се усладило. Једнога дана рекла му жена да нема масла, и отклопила ћуп. Кад имам видео празан ћуп — изнемогао: за неколико дана потрошено грдно масло. За то се јело зове имам бахилди (имам изнемогао). Чим се свршн ручак, хануме скочпше па н ја; руке и уста опрасмо као у Солуну и на Хелеспонту; одосмо на софу, где нам се донесе кава. За ручком ми се ханума нзвињавала што ћу ручати без вина, а кад рекох да га не пијем, њој би мило; кад чу да нн каву не нијем, њој би жао, јер она волп за каву друга... чуди се како могу после ручка без каве: кава отвара ћеиф, кава помаже варењу, нарочпто кад у њој ни.је ни мало шећера, „кад је саде, како ми, мадам, кажемо“. Кадје, после малог одмора, отворила један орман с фијокама, ја сам мисдила да хоће да се облачп, а оно ни.је, него