Delo

158 Д Е Л 0 само да покаже хаљине! Ту је било хаљина с изреаанпм струковима, па с дугачким скутовимд, које облачи за свадбе, илн за ноћне шенлуке, за балове Туркиња, где, разуме се, нема мушкпх. Хаљине су јој свилене, све сашивене евронски. За данашњу се шетњу не обукоше. Задигоше високо антерије, и матп и кћи, па се преко кукова опасаше тракама: да им се под чаршафима не видн ништа од хаљина које у кући носе. Ови су им чаршафн згоднн, као н фереџа, као и јелдрме: пошле, ето. у шетњу онако како су у кући биле... Замбак Черкескнња даде нам сунцобране, Гонџе-ђули рукавице а Ђултер-калфа нође за нама... Дивни контури тела Мелек-ханумина изгубнше се у борама ове дугачке и шнроке уличне хаљине. Мухамед је то хтео, да се шпроком горњом хаљином сакрпје облпк тела женнна, што у срцу мушкарца изазива грешне жеље... Пз улице у улнцу, из сокачета у сокаче, ишле само: Мелек-ханума и ја, па њена кћи, на Црнкиња. Овако ћемо до постаје, па одатле возом у Макр-кјој; ја се сваки час осврћем... „Зехра-ханум, ми се журимо...“ — Не журнмо се, рече њена мајка: Зехра-ханум ue може с нама, вего за нама — девојка је.“ „0, Францускиње! Цариградске вас буле воле и нодражавају ходом, говором, чптањем свирањем... али форма својих друштвених обичаја. своје источњачке етикете не би се оне одрекле, још, да им ви ноклоните Парпз... У чекаониНи нуно була, старих, младпх, све откривена лица, све с цигаром. Мелек-ханума се снустп на клупу н узе цигару; Зехра и ја нохитасмо по карту. II мало час овде бејаше људи, те хануме сунцобране на главе просто натакоше: да сакрију лице... па н сад Зехра натаче на главу сунцобраи и ухвати ме ^за руку, јер не види куд иде... Карте смо узеле. Кад сам се год шетала са својим нрпјатељицама, оне су за мене плаћале и трамвај, и лађу, и кола, и каик; а девојче ми сад платп жедезницу! Ово ми је било непријатно, али шта сам знала: адет!... Мало па лети воз мимо цариградска нредграђа Кум-Каиу, Једи Куле, Саматију..., иромичу мимо наше очи црни кипариси, маслине, много нрашљиве смокве, с једне стране, а цацпградске зидине с друге, оне зидине које вековима кваси сланнм водама Мраморно Море, скамењене, и сад онакве какве су биле у време освојења Цариграда 1453., које причају о Византнји и њенпм влвдарима, о славн и паду, о песми н плачу.