Delo

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 159 о радости и жалости; причају оне и сад путницима, прибраним. које занима њихова ирошлост. Алн оним путницнма,. што за час баце иоглед на њнх, расејано, па се опет заносе својим сапутницима, садашношћу — узалуд ће причати; ови их путнпци не чују. А од тих путника што се заносе својим сапутнпцима ево и једног данас... хита Макр-кјоју... Овај је воз пун жена; у нашим колима нигде мушке стране. После по сата сишли смо: као џинови учинише ми се кипариси... Пођосмо мимо неке винограде, прашљивим друмом, опточеним с једне стране кипарисима с друге хладницима; где је пуно пуно була, даљних у чаршафима, с посувраћеним веловима, ближњих у јелдрмима, с танким махрамама од фнних чипака намештеним на главу европски, као за позориште или забаву, те им се не види као у ових што носе пече, само лице. него и сва коса, обоци, сав накит, врат... Прашљивим друмом мимо дугачак ред хладника ишле смо ногу пред ногу... Не. то није дугачак ред хладника, него само један хладнпк, неисказано дугачак, стотинама душа, буле, па даље Турци... (Наставиће ее)