Delo

174 Л Е Л 0 Гледао је како се сунце диже над огромном равницом. нозлаћује жуте пределе и открпва старе варошп усред магле и дима. Погледа на Јулију. Дубок сан у који је мало по мало падала нарумевио јој је образе. При светлом дану коса јој се плавила, девојачка снага њеног тела показивала се у јаким кривинама грла, кукова и ногу пребачених једне преко друге. „Млада је, помисли Морпс, нотпуно млада!“ Иолако подиже заспалу статуу и, нагињући се над њом, пробуди је пољупцем., Она се насмеши па њ. Гекло би се да она тајанствена сила у коју, у пркос сампм себи верују најскептпчнпји п највољнпји међу нама, она сила која нас водп, коју мп зовемо, према нашој инстиктивној фнтозофији, случајем, судбом, провиђењем, — рекло бн се да се тај узвишеди вођ наших жпвота сажалп каткад према оннма које води, дајући им прпмирје. Такви су билн за Морпса н Јулију нрвн часовп њпхова борављења у Кронбергу. Нпкада, н у најсуровнјим тренутцима њпхове будућностп неће моћн заборавптн њихов долазак у Фрапк(рурт, столове за тоалету н умиваоннке огрбмне станпце, доручак у кафани, брз пролаз колима преко Дајла дуж мирних обала Мајне, кратак превоз железницом од Франкфурта до Кронберга, а нарочито вожење у каруцама са две заиреге са краја прибрежја које води у внлу Тевтонпја. Тек што је прошло четпрн часа... На небу нпје било облака. алн свеж ветар који је долазио иза великог канала, пзмеђу околних шума, пооштравао је млакост тога златног после подна. Зелена увојптост мале удолнне дубила се на подножју венца који је бно сув од јутарње росе. Дрвеће се полако мпцало, мирис траве испаравао се као испарење неке фабрике мириса. На ивици неба оцртавалп сеу рељефу, врхови Таунуса... Кола се испела и коњи почеше касати поред села са звучним именпма: Арминиуса, х\лткеннга, Германнје. Тада се указа цела Франкфуртска равница. Морис је показивао лепа места, мрље од дима у равници: Кно Хехста... Оно је Реденхајм куда смо мало пре прошли. Хамбургје тамо доле, иза борове шуме; одавде се вндн само врх „једне куле“. Јулпја je посматрала позлаћен хоризонт и Мориса којп се смешио. Добро је осећала да је достпгла на последњн стуиањ степенпца. на одморпште. Душа јој се топила у захвалностп Богу