Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 179 ^,Како је лепа! Двадесет и пет јој годпна!“ Дивио се свежинп њеног лица, снази удова, свој крепкој љупкости. Он намести усне за пољубац, а она стављајући своје на њих, примети у пријатељевим очима ону искру пожуде којајетолико плашила у првим месецима њихове љубави, и којаседуже времена била угаспла и заменила тихим светлуцањем нежности. Овога пута она је светлела за њу као звезда наде. „Благодарим ти, Боже мој, он ме воли!“ Обожавала га је због тог љубавничког пољупца; нежно је љубила тај пут на коме су му завидели, саучесничку шуму која га је заклонила и ту насмешену изгнаничку земљу где је њихова љубав пуотпла нове корене. Ручалн су у Фалкенштајну. Кад су се враћали кући ноћ се сиуштала. Јулија мало уморена леже одмах. Морис се издвојп на терасу. „Време је да попушим једну цигарету“, рече он. Жеља за усамљеношћу мучила гз, после дана којијепровео.пред нежним очима метресе, није се смео усудити да размишља. Потреба за забрањеним сањаријама мучила га. Није се Biiuie слагала с њиме. Посматрајући кроз бледу месечеву лазурност положај који су синоћ заједно посматрали, рече у себи: „Овај пејсаж има изванредну романтичност.“ Али нешто од тога мншљења лутало је врло далеко од Кронберга и Немачке. „Где је сад Рије? Поред Кларе! Да ли је питала Ескјеа? Јели одговорнла?“ Није се усудио да сва та питања постави Јулији, па опет не би могао живети да не сазна то. Он представи себи младу девојку како седи после ручка у зеленом салону, на дивану, где бп јој се обично Рије придружио. Од ње је видео само црне очи, широке обрве и црне косе, али нх је вндео само изванредно јасно, јасније него што се види у стварности. А Рије јој говорио о женидбн и будућностп. „Не воли она барона де Рије, мисло је Морис. Ријејенека врста свештеника, лаички протестантски проповедник који је досадан женама. Никад се она неће удати за тог полутанског попа.“ Онда шта ће бити с будућношћу? Е лепо, после те пролазне кризе, будућност ће бити природно продужење садашњостп: две жене ће, њега Мориса, чувати јединог из мушког пола. Он ће жнвети међ њима загреван њиховом двогубом топлотом. „Боже мој, зашто да мењамо наш живот? Зашто да немамо 12*