Delo

П Л А В И (наставак) Стаје су већ биле иорушене, у целини се одржао самоједап део куће, са пробијеним кровом, без прозора, нагнут и празан. Кнез зауставн коња, сјаха, смешећи се злобно. — Као што видим, за трошкове око парннце овде ми није много остало — рече гурајући ногом скоро трула врата. Врата падоше заједно са нервазом п ноказа се пространа унутрашњост. . leou стаде на праг, али се наЈеданпут заниха и трже натраг. У једној соби ирема вратима на клуиици за нахереннм столом — седео је стари Суморок. Седео је нраво, ослоњеп леђима ua зид, а у рукама спуштеним на сто држао је неку хартпју п гледао укоченим погледом нраво у кнеза. Леон га је одмах познао по старом огртачу, но ћелавој п жутој глави и пре свега по сухом лицу, чије су оштре и јасне црте остајале дубоко урезане у свакога ко бп га ма п једанпут срео. — 0 Боже! — згрозивши се, узвикну Пза и повуче се. Кнез плану ua ову беспримерну дрскост. — Зар сн још ту! — узвикну. — Чекаш да те приморам да одавде одеш? Хеј, слуге! Пзбаците га одавде! Коњушар Машковскбга и козак Холшанскн ускочише у собу. Леон није личио на себе, нпје био елегантан салонски чонек, ни арнстократа. ни човек у опште. Оживе у њему неки предак, крвави Константиновић, у љутини тигар, у осветп злочинац. Уклонио се од врата и чекао да види како вуку но-