Delo

186 Д Е Л 0 хтела да прими мој откуп за њ. Не бих вас, кнеже, тиме узнемиравао, али је света воља мртвих. Платићу вам за тај сандук колико наредите. Леш не може чекати, а и време боравка овде већ му је ирошло. Време је да иде одавде. Говор му је био прекпдан, пре жалошћу него срџбом. Сад кнезу сину у памети и брзо приступи човеку. — Јесте ли то ви, господине, што сте ми учинили прошлог лета услугу без награде... у оној шуми. — упита. Непознати се само поклони. — Да, то сте вп. А сад молите за неки сандук!... Господине, зар ме вн не сматрате за човека? Јели вам што род умрли? — То је мој отац. Кнез задрхта и новуче се. Оно што је осећао тога тренутка, не бн се могло исиричати. Диже руку к челу, побледе као крпа — заниха се, трудећи се узалуд да одржи равнотежу. Дотукао га је тај глас. II сувише је дознао п преживео тога дана. Видећи да нада к земљи, слуга прискочи и дочека га на своје руке. Иза цнкну и нритрча к њему. — Воде! — узвикну Машковски, скидајући се с коња. Леон је изгубио свест и осећања. Ноложнше га на траву и почеше повраћатп. Млади Суморок показа козаку бунар. изнесе из куће земљану чашу, па затим понова уђе унутра. Без очајања, мирно подиже мртваца са земље — метну на клупу и из руку му истрже хартију. То је била наредба од суда, да иде с имања; он је баци на земљу, па затим седе крај ногу мртваца и, загледавши се тамннм зеницама у једну тачку — очекнвао је. У том тренутку уђоше у дворпште кола Гжималнна, п он сам искочи нз њих. Ванренасти се кад виде толнко лица нагнутнх над нечим или над ким, и цриђе. — Боже мој! Шта је кнезу? — узвикну нренеражен јецањем Изе, преилашенпм лицем графовим и слабошћу кнежевом. И пре него што му је ко стигао да одговори, све је готово разумео. — За Бога! — узвикну — треба га, пре свега, уклонити одавде! Однети га далеко — у Холшу! Нека се ту не повраћа. Нека то не види! Ево мојнх кола; а ако допустпте графице, однећу га на рукама у двор! За Бога, брже! Нико му није бранио. Сви kao да су без главе. Не пптајући ни за шта више и не говорећи ништа, узе онесвешћенога на руке и однесе у кола. Козак седе на кола п тако су у двоје