Delo

П Л А В И 195 Леон погледа на њих зачуђено. На чему захваљују? Па он није њих спасавао! Уто, кад је стајао нагнут над столом и прегледао хартије које му је .давао извршилац, отворише се врата иза његових леђа, п тихо рече Габриела: — Захваљујем вам и ја, кнеже, за брата и за себе! Кнез се окрете; постиђен и збуњен он се само немо поклони. Габриела је била бледа као крпа и готово суморна, и сва у црнини. — Ви сте имали губитак! — рече кнез најзад. — Ономад је умрла снаха. Данас због парастоса брат није код куће. — Толико несреће на једанпут! Никад нећу опростити Г. Гжимали, што је у оваким тренутцима заборавио на мене. Надао сам се да сам му што год више него туђин! — То сте показали, кнеже — прошапта Габрпелд, погледавши брзо на кнеза, и одмах спусти главу. Чиновник устаде и поклони се кнезу. Свршио је сво.ј посао и потребне хартија пружи кнезу. Кнез их узе и мету на сто. — Милостиви кнеже! — обрати му се настојник Машковчкога, неми сведок ове сцене, — граф ми је поручио да овде куппм два коња! Шта треба да му кажем? — Да г. Гжимала није био код куће! Дворишто је већ било готово празно. Гавранови су одлетели, послуга је одвела стоку, последњи је одлазио извршилац с Јеврејином. Г1ред ходником су фркали зеленци холшаншански. ЈТеон није осећао болест; нити ма какву реакцију после овог усиљеног рада, као што није осећао хладноћу и јесењи ваздух. На лицу му се видело мало руменила, а очи су му показивале замишљеност, само није могао говорити. Збуњен је био пред овом девојком више него пред краљицом. Али је и она пмала ону мирноћу ц такт коју имају краљице. Није спомињала милост коју је учинио, нити му је много захваљивала; није му причала о невољи, нити га је посвећивала у њнхове личне стварп. Својом озбнљношћу и лаконнзмом угађала је свима његовим сновима о добром васпитању и светским захтевима. Разговарали су мало о обичним стварима, најзад се кнез 4 дубоко поклони и пође колима. — Оставилн сте хартије, кнеже! — опомену га тихо Габриела. 13*