Delo

198 Д Е Л 0 Стидео се и самог слуге. Остаде сам и погледа на писаћи сто. На њему су биле гомиле недирнутих тужби и молби. Привуче их себи и, тек онако, отвори једну. Правопис је био грозан. Тужио се економ, који је заједно с породицом после двадесетогодишње службе истеран из неког имања, као за то што се са усевом закаснио. Алп он је тврдио да је све свршио на време, а отеран је стога, што није хтео да се сложи са лупештвом Бутнеровим. Иреклињао је да му се да хлеб и кров за децу и болесну жену. Кнез погледа на прошлогодишњи датум и замисли се... Отвори, затим, другу куверту. То је било писмо холшанских мјешчана о кречанп. Клели су се да ће дати исто онолико колико и Немци, н говорили су Бутнеру како их кнез неће оставити без издржавања, на што им је Бутнер рекао: „Кнез не пнје ништа друго до вашу крв!“ Кнез остави хартију и још се дуже замисли... Затим се опет пружи рпи н отвори трећу куверту. То је била молба закупца, којему су, за 300 рубал»а које није дао у одређено време, узели с пролећа коње и волове, цело његово пмање. Молио је да га почекају док се репа дигне, или бар да ту репу узму а не коње и волове, без којих ће потнуно пропасти, н постати просјак, или ће се научити красти. Бутнер је хтео да га се опрости, јер је овај одбио његов нредлог да заједннчки експлоатишу шуму и тако поткрадају кнеза. Леон опет погледа на датум. Прошло је од тога доба пола године... Погледа на рну ових писама и више не хте читати. Учннило му се да је свако од њнх суза, јаук, врисак или шкргут зуба... Уклони се од писаћег стола. У собн је већ био рани јесењи сутон. Зазвони и, уздрхтавши од хладноће, наредп да се чарне ватра на камину и донесе лампа. Још није ни отпочео да ради, а већ му је душа била пуна горчине — горчине, прекора, н, што је најгоре, осећања духовне неспособности, слабости, немоћи. Није знао где му је глава. Нашао се пред хаосом и загледавши се укоченим погледом пред собом, губио се у несређеним мислима и илановима. У том тренутку уђе Сила п јави: — Господин Гжимала. Кнез нагло скочи са свога места п пружи руке као избавитељу. Обојица су били тога дана у необичном расположењу;