Delo

П Л А В II 201 — Доста је за данас! — одлучи Гжимала, узимајући капу. — Ви одлазите? Кад ћете се вратити? — узнемирено упита кнез, осећајући да га обузима неки страх и напушта снага, кад помисли да ће остати без Гжимале. — Вратићу се сутра. — На стално борављење? — Молпм вас, кнеже да ме за данас ослободите одговора на то питање. Одговорићу вам 'сутра — колебајући се, одговори Гжимала. — Ако не пристанете, господине, пропашће и остатак живота, као што ми је половнна већ пропала! — озбиљно рече кнез, задржавајући му руку у својој. — Ја сам у овом тренутку као човек којн је оздравео, прогледао, разумео зло и добро, и као дете које не уме ићи и говорити. Ако ми неко, коме верујем и кога волим, не пружи руку и не пази на мене; ако се осетим усамљен, нећу моћу издржати, пашћу понова. Ви ме разумете и говорили сте ми некада какав треба да будем. Добро, хоћу да будем такав, али само с вама! Можда сам касно прогледао, али то није једино моја кривица. Та паучина — сећам се вашег израза — била ме сплела. Тако сам растао и тако бих и умро, да нисам, тако увређен од својих, постао ово што сам. Свака буна рађа горчину; свака горчина наводи на размишљање. Иочео сам мислити... а затим, последњи удар... био је онај мртвац. Ви мислите, господине, да одрођеног аристократу не могу да дирну прекори, стид, одвратност од самога себе, да не може наново постати човек! Напротив! Израђени физички и морално, ми осећамо суптилније, али смо у раду немоћни као деца... Говорим вама то што никоме нисам говорио. Откривам своје слабости, показујем своју душу зато што сте ви у њу неколико пута завирили! Прорицали сте јој васкресење. Можда је оно већ на прагу. Сад немате права одбити моју молбу, моју руку, моје срце. Од свих ^спомена, снова, вера и осећања, које ми је уништио живот, ви сте једини читави остали! Питам вас сада: да ли треба да ме превари и то... носледње осећање? Гжимала се већ није више колебао. — Неће, кнеже! — узвикну, ухвативши својом широком руком малу женску кнежеву руку — то ће вам остати верно до гроба! Даћу своју снагу, помоћ, целу душу, али да останете такав какав сте у овом тренутку. Не смете се више враћати натраг и убијати оно, што је васкрсло. И ви сте за мене били: