Delo

202 Д Е JI 0 вера и осећање, и ја сам дуго чекао на овај дан. Сад ћу учинити све за вас, али у замену за то да ви учините све што можете за свој положај. Овај дан не треба да буде једини акорд, већ прва искра година рада, пожртвовања и мишљења. На такав узајамни рад ја ћу доћи у Холшу! — Тако ће и бити! Ако бих се поколебао, ја захтевам да ме приморате; даје^м вам сва права над собом. А у таквом раду ви ћете ми допустити да вас назовем братом. Гжимала није ништа одговарио, већ само као ири поздраву стискоше братски један другом руку. — Ако је могуће, немојте ићи! — рече мало после Леон, кад се обојица умирише. — Усамљеност после оваког вечера изгледа ми ужасна! — Остаћу! — пристаде Гжимала — само да пошљем^неколико речи сестри да не брине о мени. — Ако је ваша сестра сада сама код куће, нећу вас задржавати. — Ннје! — одговори с горким осмехом Гжпмала. — Хубин је сада пун! Допутовала су моја браћа... нови господари. Јадна Габриела пати за мене, и биће јој мило, што ће ме поштедети јад бар за неколико сатн. Сутра је требало да отпутујем на југ, али ја ћу се сутра преселити у Холшу. Све ће бпти свршено. — Ужасну су вам неправду учинили, г. Гжимала! •— рече Леон. — Нису кнеже. Ја сам им био као отац, а отац увек уступа младима; па сам и ја устунио. Ја сад могу узети свој део, пошто сте га псплатпли, алн на што ми то? Ја сам створен да радим и да се мучим, а они су се навикли да господаре и угађају себи. ЈГшма више н треба. II тастов је снн већ ноодрастао и ја им више нисам потребан. А стричеви су такође дошлн у оне године када је тутор једна страхота. Зашто да им душе навикавам на јед и завист? Само мале Стосовске не могу да напустнм, јер ми још верују и воле ме. Дабоме, још нису добили кљуна и крила! Насмеја се при томе добродушно. — Толико сам деце имао, а сад ми је остало само ово троје туђих! Шта ћете, године се не могу зауставптн! Замнсли се затпм и наже, чупкајући махннално бркове. Низали су му се у паметп минули дани. Истраживао је и нс-