Delo

ЈЕДАН РИМСКИ ЗАКОН ПРОТНВ МАТОРИХ МОМАКА1 Није ретко у нашем друштву чути жалбе на маторе, често пута добро ситуиране, момке, који се не дају тако лако уловити у брачне замке, исплетене од вештих проводаџика н за судбину својих ћери брижних матера. Та тема није само предмет разговора на jour fixe — овима по отменим салонима; колико су пута и сиромашнији родигељи, оптерећени женском децом, у четири ока или у већем породичном кругу давали израза своме незадовољству према толиким за женидбу способни.м .кандидатима, који су давно већ загали у године, када се постаје достојанственп pater familias. Али све те жалбе и сви ти прекори, који се готово само на варошане односе, појединачне су природе; на срећу нашу у маси нашега народа реткн су матори момци и готово свака цура, раније или доцније, уплови у често пута ветровито и бурно пристаниште брачнога живота. Међу тим било је једно време у староме Риму, кад су „матори момци“ били права национална несрећа за римски народ, и кад су државници и полптичари употребљавали сву своју државничку вештину, да их на склапање брака приволе. Па и у данашње доба једној од најкултурнијих нација, Французима, нрети грозна опасност постепеног слабљења и изумирања због великог броја маторих момака и неплодних бракова... Али задржимо се код старих Римљана. По свршетку страш1 Лптература по ко.јој је овај напис израђен: Jors, die Ehegesetze des Augustus, Marquardt, das Privatleben der Romer, Schulin. Geschichte des romischen Rechtes, Heilfron, Rdmische Rechtgeschicte und System des romi'schen Privatrechts, Friedlaender, Darstellungen aus der Sittengschichte Roms.