Delo

220 Д Е Л 0 нпх грађанских. ратова у последњем столећу римске републике, успео је Октавијан Август да заснује монархију. Утврдивши мир у пространој римској држави, настао је пмператор свом снагом да подивљало римско друштво, скроз огрезло у сваковрсним пороцима, стави на здравију основу, да га морално препороди. У првоме реду требало је, по мншљењу цареву, лечити пропали породични живот римских грађана, основу свеколике снаге државне, установу, чијој солидности у раније доба има Рим да захвали за своју светску величину. А у несрећном се стању у доба Августово налазила римска породица. Старог поштовања према удатим женама, достојанственим римским матронама, беше давно нестало, брак беше постао нроста шпекулација са миразом н породичним везама ради бољег наиредовања, рпмске даме утркиваху се у фриволности схватања својих брачних и породпчпих дужностн. Римске госпође врло су се вешто умеле користнти околностпма да извојују себи у друштву ону слободу, коју и модерне еманциповане жене за себе траже: ослобођење од досадног мужевљег надзора, слободу кретања ван своје куће: по позорпштима. циркусима, јавннм местима, слободу у пзбору тоалета, прављења нознанстава са мушкарцима, нарочито са глумцима, гпмнастичарима, гладијаторима и џокејима, што је све водило иронадању породичнога живота. На госнође нз највиших друштвених слојева, спабдевеннм великим материјалпнм средствпма, школованим и васпитаним од грчких учитеља, са не баш тако строгим моралним појмовима и особинама, угледаху се, као што и сада то бпва, п жене из нижих сталежа, тако да страшна општа корупцпја беше овладала целим рпмским друштвом тадашњега доба. Далеко би нас одвело, кад би износили оно, што је о тадашњој римској поквареностп писано. Задовољимо се само констатовањем, да је по мншљењу многих римских писаца тадашњега доба нородични жнвот Римљана био у таком несрећпом стању, у таком распадању и поквареностн, да је омаловажавање брачне верности толико ухватнло маха, да су најумнији људи предвнђали због тога пропаст римске нације... Међу тим неправично би било пршшсивати само римским женама у кривицу разривеност иородичнога живота.Ни тадашњн Римљани нису били бољи од лепога пола. Навнкнути за време момаштва на љубавне везе са својим робињама, нису се рим-