Delo

ЈЕДАН ГПМСКИ ЗАКОН ПРОТИВ МАТОРИХ МОМАКА 221 ски мужеви од тога устручавали ни као жењени људи. Ступајући уз то врло често у брак без узајамне љубави, ноглавито пак с обзиром на мираз, на жеље родитељске, на сталешке интересе и породичне везе, бракови рпмских грађана могли су се одржати на потребној моралној висини само донде, док је жена била прожета свешћу о својој дужности у породици, док је мужевља и породична власт била неограничена, живот прост а образовање на нижем ступњу. Али од кад се но римском народу просуло силно благо толиких покорених народа, те се услед тога п живот профинио, потребе и образовање постале веће; од кад је саобраћај између Рима и културно јачег али и морално покваренијег Истока постајао све живљи, од тада су настали и другојачији односи у браку. Мужевља власт у толико више слаби што жена постаје образованија и свеснија своје индивидуалности. Видећи тада како мужеви траже љубави н ван бЈ>ака и оне се свете за то идући истим путем... А за тим пак следују мржња, развод брака, којп је по римском праву врло лако допуштан, одвратност према браку у опште... Још у доба Цицероново разводи бракова у вишим друштвеним слојевима били су најобичнија појава, која из најнезнатнијих разлога наступа, често због тога што се муж и жена једно другоме не допадају или што желе други брак да закључе. При крају републике и доцније за време царства у већини народа сматра се брак не као трајна већ као пролазна веза, која се нсто тако лакомислено раскида као што је и закључена, а ни мужу ни жени брак није сметња задовољавању својих страсти. На против било је врло много мужева, ко]н су вуклп материјалне користи, често и годишње ренте, од проституисања својих жена. Редак је у то време био брак, који би смрћу супруга престајао. Од виђенијих људи Овид и млађи Плиније женнли су се три пута, Цезар и Антоније четири пута, Сула и Помпеј пет пута, Цицеронова ћерка Тулија удавала се три пута, и сам Цпцерон растављао се без стварна разлога и од своје прве и од друге жене. Кад се све горе речено има на уму, онда је појмљиво што се у римском друштву тадашњега доба, нарочито међу мушкарцима, осећала извесна одвратност према браку, и ако су држава и породица захтевале закључење брака и рађање брачне деце. Зна се на пр. да је цензор Метелус, срећан муж и отац