Delo

222 Д Е Л 0 шесторо деце, 131 године пре Хрнста држао један значајан говор, у коме је представљао брак као неизбежно зло, апелујући па дужност грађана, да се и овоме злу подвргну. Али, наравно, без икакога успеха. Римски кандидати за женидбу бојаху се издржавања породпце, вољаху неограничену слободу и претпостављаху неженство породичним бригама, а пажњу коју им њихови рођаци и прнјатељи као евентуалпи наследници њнхови указиваху1, љубави родитељској према деци. Видећп куда води овако несрећно стање породнчнога живота, предвиђајући да ће римска држава, услед бесплодности својих грађана, стално и брзо опадати у броју слободно рођенога, чисто римскога становништва, које је требало у првом реду да управља државом и да се за њен опстанак бори, Август је, као што је већ речено, одмах предузео кораке да га лечи. Томе циљу имао је да послужи чптав низ закона: 1ех Julia sumptuaria (протнв раскоши н луксуза), 1ех Julia de adulteriis et de pudicitia (o кажњавању прељубе), lex Julia de maritandis ordinibus (o благодејањима у погледу наслеђивања, која се указују жењеним људима на штету нежењепих и они.ча без деце), и најзад као најзначајпији 1ех Julia et Papira Рорреа, девете године после Христа, чијим ћемо се одредбама сада позабавити. Грдне је муке имао Август за више година, док је успео озаконити у 1ех Julia et Papia Рорреа своје намере против неженства и неплодних бракова. Пстина иослушни сенат био је готов да овласти цара на издавање таквог закона, али у толико је веће негодовање противу Августове намере било у грађанству, протнв кога је закон и био управљен. Није се устручавало ни од оштрог крнтиковања породичног живота царевог, који није био без прекора, а такође ни од критиковања чланова његове породице, који нису били у моралностн измакли од својих савременика.1 2 Али све то није могло одвратити цара да оствари своју намеру, јер он сматраше „да се само страхом могаше тадашња бестидна генерација одржати у послушности.“ (Marquardt стр. 78). 1 Већ у доба Августово сматрала се способиост улагпвања маторим момцпма и девојкама п бесплоднпм супрузима у цпљудобијања наслеђа као права вештпна. Бпло је врло много угледних људп, којп су бпли правп мајстори у томе, да се за наследнике бешчедним људпма препоруче. 2 Своју рођену кћер Јулију, која је својим теревенкама скандалпзпрала римско друштво, принуђен је био Август протерати због браколомства из Рпма.