Delo

ЈЕДАН РИМСКИ ЗАКОН ПРОТИВ МАТОРИХ МОМАКА 223 Одредбе, закона 1ех Julia et Papia Рорреа, којима је Август мислио да подигне и препороди пропали породични живот уРиму, оснивале су се на веровању да he се с једне стране нзвесним наградама за жењене људе и плодне бракове, а с друге штећењем нежењених и бешчедних људи, римски грађани подстаћи да склапају бракове и рађају децу. Саме пак одредбе закона 1ех Julia et Papia Рорреа, једнога од најзначајнијпх римских закона, о коме се, после закона од XII таблица, највише писало у римској правној лптератури,1 али који није у целини очуван, састојале су се у главноме у овоме: Сви људи од 20 до 60 и све жене од 18 до 50 године живота треба да живе у браку нли у конкубинату, т. ј. трајној полној заједници.'1 2 Нежењени људи и неудате жене — т. зв. caelibes — немају способности да наследе оно, што би им у неком тестаменту као наследство или легат бпло завештано, изузимајући случајеве завештања од својих сродника до шестог степена. Та се лица сматрају за incapaces. Људи, који немају деце, као и слободне рођене жене са мање од три а ослобођене од ропства са мање од четворо деце — т. зв. orbi — могу наследити или као легат добити само половину наследства односно легата. Бешчедни супрузи не могу један од другог наследити више од Vic имања и х/з као плодоуживање на остатку. Кад се има на уму раније поменута појава у римском друштву, да сумноги од наслеђивања својих бешчеднихпријатеља створили за себе извер прнхода, онда се може лако појмити како су ове законске одредбе тешко падале будућим наследницима. Сва њихова ласкања богатим пријатељима беху узалудна, свака нада на богато наслеђе осујећена.3 1 Коментаре о закону Lex Julia et Papia Poppea писали су чувени правнпцп Улппјан, Гајус, Паулус, за тим Клеменс, Марцелус и др. 2 Кокубинат се разлтсује од брака поглавито у томе, што деца у конкубпнату рођена немају положај брачне деце. У конкубинату су живелп људп, који услед сталешких разлика илп услед обзпра на децу из ранпјег брака нису за умесно налазилп да са конкубином својом закључе брак. Међутпм конкубинат, као трајна заједннца, био је јако одомаћен и признат у римском друштву. Конкубина није исто што и пролазна наложнпца. Од бољпх римских царева живели су у конкубинату Веспазијан, Антонинус Ппјус, М. Аурел. 3 Још ваља иматп на уму, да је међу рпмским грађанпма јако било рашпрено прављење тестамената. Свакп поле угледнпјп грађанпн сматраоје за своју дужност да тестаментом учпнп распоред са својом, п ако незнатном