Delo

224 Д Е Л 0 Као наг-раду за жењене људе и очеве фамилија 1ех Julia et Papia Рорреа наређује, да he оно, што би у једном тестаменту било завештано нежењеним и неудатим лицима или онај део, који бешчедним лицима по закону не може да припадне1, припасти оним у нстом тестаменту споменутим наследницима или легатарима, који су имали деце, а ако таквих не би бпло, онда држави. Сем ових 1ех Julia et Papia Рорреа увела је и друге користи за лпца, која би имала деце. Тако рпмске жене стајаху, бар по Ихмену, под туторством својих сродника. L. Ј. et Р. Р. наређивала је, да су слободно рођене жене, које имају троје деце, слободне од тога туторства. Ослобођене ропкиње, које имађаху четворо деце, ослобођавале су се од туторства свога бившег господара и његових синова. Римски грађанин, који је живео у Риму, био је, ако бн имао троје деце, ослобађан од т. зв. nmnera publica (јавне дужности, на пр. да се буде тутор, одборник и др.), а ако је живео у Италији или провинцији, тада би се ослобођавао, кад би имао четворо односно петоро деце. Лица, која живе у браку, имала су право на нарочита места у позоришту. За сујетне Римљане мислило се да he и ово бити подстрек да ступају у брак. С друге иак стране законом 1ех Julia et Papia Рорреа покушао је Август, да у циљу одржања угледа на.јвишега сталежа у земљи, сенаторског, и оплемењивања расе, спречи бракове између лица сенаторскога реда и ослобођешГх робова и ропкиња. С тога је забранио брак између сенатора, њихове деце и ослобођених робова и ропкиња. Псто је тако сенаторима и њпховој деци био забрањен брак са глумцима и глумицама,2 као и са оним лицима, чији су родитељи билн глумци илп глумице. Слободно рођени људи (ingenui) нису могли закључити брак са женскињем, које својим телом тргује (quae palam corпмовином. Ко ie бпо презадужен, постављао је своје робове за наследнике, да би се стечај отворио на име наследника п тпме срамоћење имена отклонило. 1 Тп су се деловп завештенога наслеђа називалп caducum. 2 У старом Рпму, на супрот модерном животу, глумци п глумице регрутовали су се пз пајнпжег сталежа, па отуда су п уживалп тако рђав глас. Нпсу бољп глас ужпвали гл5тмцп п глумнце пп код другпх народа старога п средњега века. Тгебало је да векови прођу, па да овп уметнпцп доспу до онога угледа, којп су својом уметношћу стеклп у модерном друштву.