Delo

ЈЕДАН РИМСКИ ЗАКОН ПРОТИВ МАТОРИХ МОМАКА 225 роге cpiaestum facit), са подводачицама (lena), њиховим и подводачевим ослобођеним ропкињама1 (а lenone lenave manumissa), са ухваћеном браколомницом (in adulterio đeprehensa), са глумицом (quae artem ludricam fecerit). И фриволном раздвајању бракова мислио је Август својим законом бар у неколико стати на пут. При тој својој замисли није смео дирати у главно начело: слободу развода, већ је хтео само да пропише извесну свечану форму,- у којој се воља за развод брака имала изјавити. И као што у опште захтеви, да се правни посао у извесној форми мора предузети, исти отежавају, тако се и Август надао, да ће се разводи бракова бар у неколико спречити, кад се буду морали у нарочитој форми изјављивати. Та се форма у томе састојала, што је супруг, који је хтео да изврши развод брака, морао своју вољу за разводом да изјави писмено преко свога ослобођенога роба, који је ту изјаву имао да прочита пред седморицом пунолетних римских грађана (В. 1. 9. D. 24. 2). Али, као што је већ речено, под условом да се ова форма испуни, и једном и другом супругу стајало је на вољу да, кад год хоће, изврше развод брака. Изузетак је постојао само за брак између ослобођене ропкиње и њенога бившега господара: она није имала право да једнострано изврши развод брака. Најзад извесан утицај на одржање бракова мислио је Август постићи и законским прогшсом, да ће муж, акоје он кркв разводу брака, за краће време, него што је обично важило, морати вратити женин мираз, а, ако је жена крива, да ће јој се задржати један део од мираза, који би јој се по разводу брака имао вратити. Али сви ови труди цареви остадоше без успеха. У погледу морала и породичнога живота иђаше у Рпму, и поред закона, с горега на горе. Како је стање бпло у римском друштву после закона 1ех Julia et Papia Рорреа врло јасно описује Marquardt у наведеној књизи стр. 78. и сл.: „Сада су се закључивалн бракови не с тога, да се добију деца, већ да се дође до наследства...1 2 Сам живот Августовим законима није се поправио: 1 В. D. 23, 2 43, где је у детаљима пзложено која се лица сматрају као проститутке, подводачп u подводачпце. 2 т. ј. бар до половине, коју су по закону 1. Ј. et Р. Р. ожењени а бешчедни људи могли по тестаменталном наслеђивању добити. Дело, књ. 45. 15