Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 253 традан тежак није могао поуздано да зна, је ли то био сан, или је била јава. Фратар би му само те ријечи изговорио, иа би одјурио даље, да тако још испуњава своје хришћанске дужности. Слично се проповиједало и говорило са црквених олтара. На зборовима пред црквама фратри су улијевали у своје стадо мржњу на православне. Није било боље ни у оно мало школа, што их има општина Врлике. Све се радило по једном истом плану. Свугдје су средства била јеДнака пли много слична. Хрватска штампа све је то помагала. Мукајеипак била узалудна. Општинска управа у Врлици остала је у истим рукама, у којпма је и до онда била. Подлегли су нападачи, који су бплп развили вјерску мржњу до ножа и хрватско-правашку заставу. У нашој малој политици био је велики утнсак тнх избора. Особито хрватско поповска странка тешко је прогутала тај залогај. Поновнли су се обични нападаји и обичне подвале. Српска штампа била је умјеренија. Она је о тим изборима расправљала мирније, осуђујући тај најновији хрватски јуриш. У 28. броју 1895. године Стари Србин Католик штампаојеу Српском Гласу значајан чланак Правац и тежње сектарске штампе у Далмацији. Била би грјехота главније тачке тог чланка не отетп забораву, тим више, што су у свези са изборима у Врлици: „Каже нам историја, колико су њемачки Језуити затрли славенског народа и његове крви пролили у предјелима балтпчкијем, а све у славу интолерантне и велико-латинске политпче римске курије. То је исто, од прилике, учинпо дивљи вјерски фанатизам и од народа чешког. Колико је његове жилавости сапето, колико је његове крви проливено, у име вјере и Исуса Спаситеља, то је свакоме добро познато из историје. Па све стране, куда је год славенско племе допирало, не престадоше тн богумрски агитаторн да, кроз вјекове и вјекове, својом кобном политиком распаљују грађанскп и братоубилачки рат међу Славенима, које су до крајности растровали и раздробили, поснјавши међу њима вјечну мржњу и раздор, и лишивши наш невољни народ братске слоге, мира, јединства, слободе, напретка и сваког берићета божјег! „Ништа није могло да те славенске душмане устави у њиховој бијесној п систематској акцији, док не успјеше — гдје