Delo

'254 Д Е Л 0 год могоше — да наш народ душевно подјарме и с његова тијела збришу стара крвна и племенска обиљежја, а у корист туђе власти и господства. А чиме и како то постигоше? Све са вјерским терорнзмом у име Бога свемогућега, који је једнако миловао и милује све народе на свпјету, који у њега вјерују, те у име благог Псуса и његове свете науке, која је људима навијестила мнр и љубав, узајамно праштање и сношљивост! Па кад је то тако, како да човјек не дође до парадоксног закључка: да није за славенску срећу у свијет пуштена света Исукрстова вјера, кад су наши душмани створили од ње тако страшно и убојито оружје, које и данас грози срећи славенскога рода и његовој будућностп. Јер да је народ паш остао у својој пространој вјери, у којој га је Вишњи толнко вјекова уздржао, и дандапас бн род био с родом, језик с језиком, ннти би једни на друге гледали као крвннци на крвнике, а све у хатар људима, који су нам туђи род, туђа крв! „Да, Славени су радосно прпмили свету Исукрстову науку, крст и вјеру, али се је душманима хтјело да створе нешто ново, да расцијепе вјеру, како би иароде боље иодјармили, а Словене за навијек ослабили и развоју њнхове народиосне свијести вјечним застојем загрозили. Та их је паклепа мисао увијек руководпла, па их и данас руководи, те су многа славенска племена морално од славенскога стабла отргли и за своје циљеве освојилн, а међу тијем и браћу нам Хрвате, од којијех начинише најбоље о ру жј е з а вј ерску пропаганду међу оним јужнпм Славеннма, који се још отимљу погубнохм каламљењу тако зване, „више западне културе“ (тј. наказном пресађивању њемштине и талијапштине) и чисто придржавају својих народно-славенских особина. Од Хрвата славенски душмани направише најжешће вјерско-политичке агитаторе, којн без пзбора средстава најстрашније раде и роваре, особито међу оном својом браћом, која осташе у својој некад с њима заједничкој вјери, а намјером да и њих какогод привуку под туђински јарам, па макар и кроз саму унију, за коју се хрватски првосвештеницн у пошљедње доба особитим маром заузимљу. „Дјела ове бијесне пропаганде није нужно овдје набрајати; она сачињавају у задње вријеме дневну кронику нашијех листова, те ће будућијем историчарима служити за илустрацнју озе срамотне периоде нашег јавног жпвота. Тешко пама, тешко