Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЈШТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 2 бб нашој отаџбини, кад су свештеници једне христјанске вјероисповједи прегли да неуком народу туре у шаке братоубилачки нож, те у њему распале најгаднију и најужаснију од свију страсти: мржњу ради вјере! „Ова је од Бога проклета борба нашој земљи тим фаталнија и опаснија, што у нас и без тога католички свештеницн управљају свијем народнијем послима, нити се без њих каква јавна работа опрема. Превласт клерикализма, то је код нас онај големи чир,'који на себе навлачи сву животну крв нашег друштвеног органпзма. Обазрпмо се само и погледајмо: попови дрмају са школама, дају правац опћинскијем и политнчкпјем изборима, управљају јавнијем закладама, књижевнијем фондовима, па — што је најважније и најжалосније — чаа и са јавном штампом, која се у њиховијем рукама извргла ето у оруђе нпског опадања и пакосне клевете. —

„Па куд ћеш жешћег отрова и ужаснпјег бича за ова.ј једноплемени братски народ од оног црвеног недоношчета, што се за нашу срамоту завргло у нитомом Дубровнику? Оно је горе и од исте куге, јер се од куге учени људи бране лијековима па се кадшто и обране, а свакако, ко остане, остане здрав, те опет живн и напредује, дочим оно што овп нељудп својпјем листовима и својом науком опогане, то се већ никада не исцијели. Па ко пише п издаје тај отров, ту Црвену Хрватску? Опет бијеснн попови и фратрии њихови ученици, а све под плаштем јединоспасавајуће вјере, па макар се и сав народ у крви окупао. „Па није само то, што онако гадно пишу, негојошигоре раде у народу, над којијем управ пашују, и тешко ономе, ко им се противи и неће да се покори, особито при каквијем политичкијем изборима. Тада ти узјашу на хатове и лете кроз села и вароше и дижу народ на окршај, као какви калаузи крстарских војна, или condottieri талијанских република средњега вијека. Слава ти господе Боже и спаситељу наш! Јесу ли ово вршитељи и проповједаоци твојих светих наука и божанственога мира, ови бездушници, који немило ватру пире и раздор сију у том народу? Докле ћеш их пустити, да овако раде? Ето, у најновије доба ни о чем друго не раде (кад нам о глави не раде), већ о хрватско-правашкој политици, а гдје нам је тај сретни братски хрватски народ? Та, давно су га његови па-